среда, 06. октобар 2010.

Od Atlantide do Potopa

Vašta, Teletron i Mika nastavljaju tamo gde su u V Poglavlju zastali, dajući objašnjenja o razaranju Lemurije i usponu Atlantide.

Atlantida je stekla saveznike u Galaktičkoj Federaciji medu otpadnicima i među raznim odmetničkim komandnim grupama (prvenstveno sa Alfa Kentaura i nekoliko stražarskih komandi na Plejadama) koji su hteli da zavedu hijerarhijsku strukturu vladavine u vašem sunčevom sistemu. Kao osnova za taj plan poslužio je značaj koji je svekolika Galaktička Federacija pridavala vašem sunčevom sistemu. Otpadnici su želeli da njihovo hijerarhijsko tumačenje zakona o odnosima prevagnu nad demokratskim tumačenjem Galaktičke Federacije. (Vidi u IX Poglavlju podrobnije tumačenje Osnovnih Društvenih Zakona Lire/Sirijusa koji uređuju sistem odnosa). Razaranje Lemurije i ono što se dogodilo izazvalo je zaprepašćenje u ogromnom sistemu carstava sledbenika, koja su u Lemuriji videla svoje matično carstvo i mnogi su se pitali šta će neposredna budućnost doneti.

Pored Atlantide druga dva značajna carstva na ovoj planeti bila su Carstvo Ji u Aziji i Libijsko/Egipatsko Carstvo u Severnoj Africi. Posle razaranja Lemurije, Libijsko/Egipatsko Carstvo bilo je u stanju da - preko niza saveza - sklopi sporazum sa Atlantiđanima koji im je omogućio da očuvaju izvestan stepen vlasti na sopstvenoj teritoriji. Međutim, Libijsko/Egipatski klanovi su bili prinuđeni da se saglase sa izmenama koje su Atlantiđani zahtevali da bi se održali kao zasebno carstvo. Jedino drugo značajno carstvo bilo je Carstvo Ji u Aziji. Carstvo Ji i njegove kolonije odbili su da se pokore Atlantiđanima, čak i posle razaranja matične Lemurije. Oni su objavili nekoliko dekreta zahtevajući od Atlantide da se izvini drugim carstvima sledbenika na Zemlji i da odmah obustavi svoja nasilnička dejstva.

Ti zahtevi naveli su Atlantiđane da uz podršku Libijsko/Egipatskog Carstva zatraže od Carstva Ji da odmah opozove svoje dekrete. Oni su to odbili. Usledilo je razaranje kao posledice napada zajedničkih oružanih snaga Allantiđana i njihovih otpadničkih saveznika, a koje je primoralo preživele iz Carstva Ji da se povuku ispod površine zemlju. Danas oni predstavljaju ono što podrazumevarno pod Kraljevstvom Agarta ili Šambala. Njihovo hrabro odupiranje omogućilo je da veliko i slavno naslede Lemurije ostane nedirnuto dok ne osvane pogodnije vreme da se ljudima na vašoj planeti ponovo prenese prava civilizacija Lire/Sirijusa.

Posmatrajući uspon i pad Atlantide videćemo da se njihova istorija deli na tri carstva. Prvi istorijski segment nosio je naziv Staro Carstvo (koje je trajalo od 400.000 godina do 25.000 p.n.e.). Staro Carstvo postojalo je istovremeno sa Lemurijom i na kraju je počelo da smišlja njeno razaranje. Drugi istorijski period nosio je naziv Srednje Cartsvo (a trajalo je od oko 25.000 -15.000 godina p.n.e.) i zavelo je prvi stvarno hijerarhijski sistem vladavine na Planeti Zemlji. Poslednji istorijski period zvao se Novo Carstvo. U njemu su iznikle legende o konačnom sukobu i uništenju tokom poslednjih 5.000 godina istorije Atlantide (15.000 do 10.000 p.n.e.). Posle konačnog povlačenja Atlantiđana, Zemljani su ostali genetski izmenjeni sa smanjenim sposobnostima, sa posledicom koja je još uvek prisutna. Međutim, kao što ćete saznati, to je samo privremeno stanje koje će se uz našu pomoć ubrzo izmeniti!

Pozabavimo se sada Atlantidom u doba Srednjeg Carstva posle razaranja Lemurije pre 25.000 godina. Posle razaranja Lemurije vrhuška Atlantide se suočila sa teškim pitanjem kako da obnovi Zemlju i njena carstva. Atlantiđani su želeli da preuzmu potpunu vlast, a da drugim carstvima dopuste da postoje u okviru vrhovne vlasti Atlantide. Takve želje izazivale su velike teškoće. Prvi pokušaj predstavljala je vlada koja je u velikoj meri izmenila klanovsku strukturu Lemurije, a tradicionalno shvatanje carstva zamenila stvaranjem strukture vladajuće elite. Ovaj plan u prvom pokušaju nije uspeo, a neposredna posledica toga bio je niz ograničenih ali surovih građanskih ratova, koji su počeli da izbijaju širom vaše planete.

Atlantiđani su svojevremeno približili veslački mesec Maldeka koji su koristili da bi fizičkim putem održavali ravnotežu Gospe Geje. Sada su nameravali da isti mesec iskoriste za sticanje željene vojne nadmoći i gušenje građanskih ratova i pobuna. Međutim, pobune se neće smirivati sve do kraja Srednjeg Carstva, zahvatajući period dug 10.000 godina i doprineće preispitivanju i izazvati nedoumicu medu pripadnicima vrhuške Allantide. Tada su prepredeni otpadnici sa različitih stražarskih zvezdanih sistema ubacili svoje ljude čiji je zadatak bio da od vrhuške Atlantide i njihovih novoosnovanih klanova preuzmu upravljačke savete. Ovi ubačeni otpadnici sve su više istrajavali na tome da se kazne pripadnici vrhuške koji su se suprotstavljali frakciji neprijateljski raspoloženoj prema Lemuriji. Taj zahtev začeo je period strahovlade, mučenja i inkvizicije, što je unelo veliku uznemirenost i razdor među pripadnike vrhuške.

No, nerešeno je ostalo glavno pitanje, šta valja učiniti da bi se omogućila stabilizacija vlade Atlantiđana. Ali sledeće se nametalo pitanje kako da se ta stabilnost iskoristi za uspostavljanje vlasti nad planetom Zemljom. Bilo je mnogo neuspešnih pokušaja da se postigne stabilnost. Jedan od najuspešnijih načina koji su primenili bio je vera da su stvorili ono što su nazvali Božja sila. Kraljevski vladajući savet Atlantide odlučio je da je krajnje neophodan novi oblik vladavine, koji bi omogućio vrhovnoj vladajućoj klasi da se učvrsti i opstaje pod izgovorom da moć dobija od Božje sile. To se kosilo sa prvobitno uspostavljenom ravnotežom vlasti tokom Starog Carstva (u vreme Lemurije), kada je Atlantida bila podeljena na deset administrativnih jedinica, svaka sa svojim kraljem. Ti kraljevi bili su članovi vladajućeg saveta Atlantide. Sada je na osnovu novog shvatanja trebalo izabrati jednog od tih deset kraljeva za vrhovnog vladara. Ostalih devet kraljeva bili bi članovi vlade vladajućeg kralja. Oni bi imali ovlašćenje da formiraju vladajuće ili tajno veće od kandidata koje izaberu regionalni vladari.

Autokratija je bila u usponu i pri kraju Srednjeg Carstva taj sistem čvrste vladavine bio je pod potpunom kontrolom Atlantide, nametajući tako period mira i stabilnosti. Međutim, brzo se pojavila velika poteškoća. Mnogi pripadnici nove generacije koji su stasali u Srednjem Carstvu bili su nepoverljivi prema vladajućoj vrhuški. Počeo je da se oglašava pobunjenički pokret sa tvrdnjama da je Atlantida promašaj i da zahteva povratak na sistem vladavine Lemurije. Naravno da se takve želje nisu mogle dopustiti; te su grupe prognane na područje koje su Atlantiđani nazivali Jonija ili južna Evropa. (Vidi Slika 16: Kana Srednjeg Carstva Atlantide). Ovi prognani pobunjenici bili su osuđeni da ostanu u Joniji sve dok ne priznaju i pokore se prevlasti Atlantide. Vladajuća vrhuška Atlantide se nadala da će te mere primorati pobunjenike da se priklone njihovoj vlasti; ali istorija je krenula drugim pravcem.

Vidite, toj grupi pobunjenika nisu pripadali samo članovi vladajuće vrhuške već isto tako i vodeći naučnici i drugi predstavnici uprave koji su odlučili da formiraju vladu sličnu onoj u drevnom carstvu Lemurije. Pobunjenici su stoga u tajnosti formirali vladu obnavljajući način upravljanja Lemurije, a svoj su plan preko ilegalnog pokreta prenosili u Atlantidu. Taj ilegalni pokret stvorio je ono što se zove kult Ozirijusa u čast prvobitne zajednice ljudi (Sirijusanaca), čiji je zadatak bio da ljudsku civilizaciju dovede na kontinent Lemuriju.

Novo Carstvo je već trajalo nekih 3.000 - 4.000 godina kada je, napokon, taj pokret Ozirijusa postao stvarno značajan. Konačno, došlo je vreme kada su Atlantiđani zaključili da je sada neophodno da se uništi kult uništavanjem Jonjana. Vladajuća vrhuška Atlantiđana odlučila je da razori Joniju koristeći se izmenjenim planom u odnosu na onaj koji su primenili za uništavanje Lemurije. Takvo rešenje zahtevalo je podršku Plejađana, Kentaurijanaca i drugih otpadničkih saveznika. Za to je, međutim, bilo potrebo vreme i u Joniji nije prošlo nezapaženo.

Jonjani su zahvaljujući svom naučnom obrazovanju razvili sistem za blagovremeno upozoravanje, koji im je omogućavao da prate kretanja svakog meseca koji bi mogao da se iskoristi za njihovo uništenje. Stoga su Jonjani bili u stanju da brzo odgovore na svaki napad. Ta sposobnost Jonjana dovela je do razaranja Atlantide.

U vreme razaranja Atlantide kralj Atlantiđana zvao se Atlas. Tokom tog perioda većina pripadnika vladajuće vrhuške se pitala kako će ta prognana grupa u Joniji i njen ilegalni pokret da reaguju kad Jonija bude uništena. Ta vrhuška je počela da se pita da li će taj napad zaista da okonča pretnju koju je predstavljao taj ilegalni pokret. Ta mogućnost je takođe uznemirila Libijsko/Egipatsko Carstvo i njihove vladajuće vrhuške su počele da se brinu šta će se dogoditi ako Jonija bude napadnuta.



Kralj Atlas je tajno bio pristalica obnavljanja Lemurijanskog oblika civilizacije. Atlas je imao sina po imenu Ozirijus ili Oziris u čast ilegalnog pokreta koji je bio prognan u Joniju. Ozirijus je bio nadležan za mnoge poslove na dvoru svoga oca. Neposredno uoči razaranja Atlas je poslao svoju ženu Kraljicu Mu i svog sina Ozirijusa u dva suprotna pravca da bi se otresao zaverenika koji su želeli Kraljevu smrt. Atlas je poslao Kraljicu Mu i njenog brata Princa Mejema sa najvećim delom atlantiđanske armije u Srednju Ameriku. Ozirijusa i većinu svešlenika i čuvara zapisa je poslao u Libijsko/Egipatsko Carstvo. (Vidi Slika 17; Kralj Atalantide Atlas Postavlja Plan za Obnavljanje Kulture Lemanje)

Atlas se nadao da će (posle razaranja Atlantide) ustanoviti područja u kojima bi postojala carstva sposobna da obnove Carstvo Lemurije. Na žalost, ova nada je ugašena zahvaljujući mlađem Ozirijusovom bratu Čije je ime bilo Set. Set je zaključio da je kao naimenovani vladar Libijsko/Egipatskog Carstva, on poslednji preživeli koji čuva pravu veru Atlantide i njegov glavni cilj bio je da obnovi Carstvo Atlantide.



Sučeljena uverenja dovela su do velikog sukoba između Ozirijusa i njegovog brata Seta. Na čelu armija Princa Ozirijusa bio je njegov glavni general i najstariji sin Horus koji je trebalo da poslane kralj Libijsko/Egipatskog carstva posle smrti svoga oca. Horus je nekako doznao da se njegov stric Set sprema da se vojno suprotstavi njegovom ocu i upozorio ga je na ono što će se dogoditi.

Međutim, Ozirijus je verovao u Setovu pozitivnu prirodu i odanost pravilima njihovog oca Atlasa, pa je odbio da poveruje u upozorenja svoga sina da predstoji napad Setovih armija. Kad je Ozirijus stigao u Egipat, Set mu je dopustio da postane novi kralj Libijsko/Egipatskog Carstva. Ozirijus je postao kralj zato šio zakon zahteva da uvek stariji brat vlada. Međutim, Set je bio uveren da je određeno da Ozirijusovo kraljevanje bude samo privremeno. Konačno, kad Setu nije bilo dopušteno da ponovo bude kralj, on je odlučio da napadne Ozirijusa. Pomerio je svoje oružane snage sa reke Nila u predeo koje se danas naziva Bliski istok (Sumer) i počeo da kuje plan kako da razori Ozirijusa jednim snažnim udarom svojih armija.

U međuvremenu Horus je pomerio svoje snage na Sinaj i tamo došao da zapanjujućeg otkrića koje će izmeniti odnos snaga doprinoseći porazu Setove vojske. U to vreme u igru je ušao još jedan važan igrač unoseći posebnu draž. Carstvo Šambala ili Carstvo Agarta (bivše Carstvo Ji sledbenika Lemurije) odlučilo je da na površini zemlje ponovo uspostavi deo svoje vlasti osnivanjem carstva u Indiji pod vladavinom sina Kralja Carstva Agarte. Taj princ Agarte zvao se Rama i to carstvo je u vaše vreme poznato pod njegovim imenom Rama.

To Carstvo Rama bilo je prvobitno smešteno u dolini reke Ind u Indiji. Agarćani su zaključili da će novo carstvo postupiti ispravno ako potpomogne poraz Seta i njegovih sumerskih armija, koje su tada imale potporu poslednjih ostataka otpadničkih snaga prvobitno dodeljenih Atalantidi. Ta nova civilizacija Agarte na površini planete pomogla je Horusu pružajući mu zaštitu vazduhoplovnim i svemirskim snagama. Te snage omogućile su Horusu da postavi privremeni niz straža na Sinaju koje će mu omogućiti napad na Setove snage. Konačno, Horus je uspešno napao i ubio Seta u velikoj bici u istočnom delu Sinajskog poluostrva. Setov sin je pobegao preko Svete Zemlje na, kako ga danas zovemo, Bliski istok i osnovao civilizaciju koja će označiti začetak drevnog Sumera.

Sumerci, Setovi sinovi, odlučiše tada da povrate svoju vlast u Egiptu. Sumerci su bili odlučni da jednom zauvek unište moguće ostatke Lemurije na površini Zemlje. Oni su, stoga, vešto počeli da kuju plan kako da uspešno napadnu Horusa. Ta opasnost navela je Horusa da sklopi sporazume sa Carstvom Rama u Indiji. Niz napada Setovih sinova na Carstvo Rama u Indiji izazvalo je niz protivnapada Horusovih egipatskih snaga na Sumerce. Ovaj niz krajnje rušilačkih ratova izgleda da je vodio u propast većinu civilizovanog sveta Evrope, Afrike i Azije.

Stoga su vrhuške tih zaraćenih carstava odlučile da izvrše napad na kristalne hramove. Ti hramovi su Čuvali mrežu kristala koja je održavala Nebeski svod u odgovarajućem položaju iznad površine Zemlje. Ove neverovatne količine smrznute kristalisane vode, zaraćene strane su shvatile kao poslednje pribežište. Štaviše, tri zaraćena carstva su bila uverena da samo dovoljna količina vode može da prekrije i poplavi teritoriju neprijatelja, a da pritom ne dospe i do njih. Nažalost, napadi na kristalne hramove su izvedeni istovremeno tako da je veliki deo kristalne mreže uništen a time i grada Nebeskog svoda. Taj događaj je uništio Nebeski svod i izazvao izlivanje nekoliko milijardi litara vode, što su istorija i Sveto Pismo zabeležili kao Potop.

Razmotrićerno kratko sastav Nebeskog svoda i opisati šta se dogodilo. Nebeski svod je bio ogroman Štit kristalisane vode smešten na dva položaja. Prvi omotač je od površine Zemlje bio udaljen oko 4.500 - 5.500 metara, a drugi oko 10.500 -11.500 metara. (Vidi Slika 18: Opis Nebeskog svoda) Oba omotača su podržavala planetu, obezbeđujući joj za život pogodnu i dobro ustrojenu atmosferu. Rušenje Nebeskog svoda otvora atmosferu spoljnim uticajima. To omogućava opasnim zračenjima da prodru do površine Zemlje i dopušta da do izražaja dođu nestabilne vazdušne mase koje vi sada nazivale vremenom, ili veoma različitom klimom.

Dok je postojao Nebeski svod nije bilo kiša, vetar je bio vrlo slab, a godišnja doba zapravo nisu postojala. Kad je došlo do istovremenog napada na kristalne hramove, suviše veliki broj njih je bio razoren, a to razaranje je uticalo na pojavu ogromne rupe na Nebeskom svodu. Ta ogromna rupa je narušila ravnotežu svekolikog sistema Nebeskog svoda, a sa njegovim uništavanjem došle su i velike kiše. Jednim jedinim brzim udarom velika kataklizmična poplava uništila je Carstvo Rama, Egipatsko Carstvo i Sumersko Carstvo. Ta poplava je zahvatila celi svet uključujući obe Amerike, druge delove Azije, Evrope, Afrike i okeane.

Posle toga nije usledila samo kiša koja je trajala oko 40 dana, već i novi svet. Drevna istorija čovečanstva konačno je bila preplavljena i sve što je ostalo bila su samo usmena predanja i legende. Zemljani bi trebalo da shvate pravo značenje tih legendi. Posle potopa pojavio se svet koji su osnovali vaši preci i u kome vi živite. Narodi i vladari iz prethodnih drevnih vremena postali su vaši bogovi i boginje, a njihovo doba vaše mitološko Zlatno Doba. Ono što vi kao narod treba da shvatite jeste značenje istorije o kojoj smo upravo govorili i vezu te istorije sa onim što će se dogoditi na vašoj planeti.

Opis Nebeskog Svoda

Oko 9.500. godine p.n.e. nebeski svod je još uvek bio na svom mestu. Polovina l Nebeskog svoda se srušila kad je Atlantida bila razorena. Nebeski svod je veštačkim sredstvima obnovilo Libijsko/Egipatsko Carstvo 9.400. godine p.n.e. Međutim, l i II Nebeski svod potpuno su uništeni oko 4.000. godine p.n.e. tokom Rama-Libijsko-Egipatskog rata čija je posledica bio Potop.



Sigurni smo da imate brojna pitanja o onome što smo upravo izneli. U sledećem odeljku Virdžinija će postaviti pitanja Vašti u vezi sa porukama u poglavlju ˝Od Atlantide do Potopa.˝

Odeljak Pitanja i Odgovora

Virdžinija: Vašta, postoji li fizički dokaz o postojanju Atlantide koji bi danas mogli da nađemo na planeti Zemlji? Ili, postoji li dokaz koji smo pronašli, ali nismo prepoznali njegovo pravo značenje?

Vašta: Postoje ogromna područja Atlantide u Atlantskom okeanu oko Kanarskih ostrva kao i u područjima jugozapadno od obala Španije, kao i duž njenih kontinentalnih granica. Postoje takođe nalazišta kod Bahama kao i u području zapadno i južno od onog što nazivamo Antili - Kuba i Puerto Riko. Postoje mnoga područja u okeanu oko sredine Srednje atlantskog grebena gde se nalaze tragovi kraljevstva Atlantide. Postoje i područja oko obala Karoline u Sjedinjenim Državama koja su otkrivena, ali zasad to još nije javno objavljeno.

понедељак, 04. октобар 2010.

Zaboravljena istorija zemlje

Danas poruku prenosimo nas trojica članova Saveta Sirijusa, Vašta i Teletron, istoričar sa Sirijusa i stručnjak za civilizaciju i kulturu galaktičkog čoveka kao i Mika, istoričar sa Sirijusa, geolog i biolog, stručnjak za kitove.

U ovom poglavlju upoznaćemo vas sa celovitom istorijom svih prohujalih civilizacija na planeti Zemlji od njenih samih početaka, pre oko 35 miliona godina, do danas. Ovo znanje je bitno zato Što će vam omogućiti da razumete zašto se sada uspostavljaju određene okolnosti u galaksiji i zašto se one u toj meri razlikuju od događaja za koje pretpostavljate da su se odigrali u prošlosti. Najvažnije u svemu je da konačno saznati pravu istoriju svoje planete i ulogu čovečanstva u njenom razvoju.

Da bismo na jasan način objasnili promene u galaksiji, poslužićemo se vremenskim odrednicama da bismo čitaocu dali smernice i označili periode u kojima su se ti događaji odigrali. Počnimo sa pregledom istorije vašeg sunčevog sistema sa periodom osvita neljudske civilizacije na vašoj planeti do uspostavljanja poslednje kolonije Zemljana pod uticajem kulture Lire/Sirijusa - čuvenog izgubljenog Kontinenta Lemurije. (Vidi Slika 11: Od 35 miliona godina do 900.000 godina p.n.e.)

Gospodari Vremena i Duhovna Hijerarhija vašeg sunčevog sistema su pre otprilike 35 miliona godina odlučili da stvore eterični oblik života koji će predstavljati vrstu čuvara Zemlje i sunčevog sistema. Taj oblik, nalik anđeoskom, trebalo je da bude posrednik sve dok se, pod uticajem evolucije, primati ne razviju na fizičkom i osećajnom planu i postanu domorodačka vrsta čuvara planete Zemlje. Zaista, tokom narednih 8 miliona godina na Zemlji se od primata razvio oblik života,koji će jednog dana biti u stanju da zameni privremenu eteričnu civilizaciju, koju je ustanovila Duhovna Hijerarhija.

Tvorac je iznedrio prvobitni božanski plan za fizički život na vašoj planeti, a Gospodari Vremena su ga pretočili u delo u beskrajnoj raznolikosti. Štaviše, ta je raznovrsnost bila tako zamišljena da nije samo jednoj od vrsta na Zemlji bilo omogućeno da se na kraju razvije do visokih nivoa osećajnosti i dobije priliku da postane čuvar planete. Potom su na ovu planetu pre 26 miliona godina iz svemira došle dve ne-ljudske civilizacije i tu uspostavile svoje kolonije. Te dve ne-ljudske civilizacije na planeti činile su vrsta reptila ili reptoidi (sa manje poznatih zvezda iz sazvežđa Strelca) i vrsta dinosaurusa ili dinoidi (iz sistema Belatriks u sazvežđu Orion).

Te dve civilizacije došle su u vaš sunčev sistem, polažući pravo na njega,na osnovu svojih zajedničkih mitova o postanju, u kojima se podrazumeva da je svekolika galaksija njihovo vlasništvo i da mogu da čine što im je volja. Eterični oblici života i anđeoske sile,koje su bile na Zemlji, odlučili su da dozvole kolonizaciju i da rade na konačnoj promeni shvatanja te dve neprijateljske civilizacije. Tokom narednih 8 miliona godina, budući da im je Duhovna Hijerahija slala sve više energije ljubavi, te dve civilizacije su počele postupno da dopuštaju sisarima na vašoj planeti da se razvijaju u osećajnu vrstu. Prvo takvo stvorenje bio je zemaljski pra-kit (preteča sadašnjih delfina i kitova). Oni su razvili primitivno poljoprivredno društvo i veliku sposobnost da proizvedu hranu u više nego dovoljnim količinama, te je višak isporučivan drugim dvema naprednijim civilizacijama. Ta civilizacija pra-kitova je dobila podršku i razvijenu tehnologiju, da bi mogla da poveća proizvodnju hrane. Ta civilizacija je sa lakoćom proizvodila potrebnu količinu hrane za civilizaciju dinoida i reptoida i održavala i sa jednom i sa drugom uspešne, ali pasivne odnose.



Ove tri civilizacije su istovremeno postojale dugi niz godina i razvile su visok stepen saradnje na svim nivoima. Trgovina je cvetala i izgledalo je kao da će na planeti da se ostvari značajna raznolikost civilizovanih oblika života i čuvara planete. Pre nekih 10 miliona godina,te tri civilizacije bile su usmerene na razvijanje tehnologija, zasnovanih na usavršenim oblicima svemirskog i međudimenzionalnog putovanja kroz vreme. U isto vreme su bića iz različitih međuzvezdanih civilizacija počela da pristižu u sunčev sistem, spremni da trguju sa te tri civilizacije koje su postojale na vašoj planeti. Ta međuzvezdana bića su drugim zvezdanim sistemima prenosila glas o postojanju neverovatno raznolikih oblika života na Zemlji kao i o tome da te tri potpuno različite civilizacije međusobno sarađuju.

Vaš sunčev sistem je postao poznat po svojoj izuzetnoj lepoti, raznolikosti i oblicima života spremnim na saradnju a zahvaljujući tome, nastale su mnoge legende i proročanstva,koja su se pronosila galaksijom.Te priče su navele različite skupine iz Saveza Dinoida/Reptoida na Orionu da posete vaš sunčev sistem, budući da su duboko u sebi osećali da civilizacija dinoida/reptoida ne bi trebalo da sarađuje sa drugim civilizacijama bez njihovog odobrenja - ali i zbog određenih sporazuma koje su ove dve civilizacije Saveza Dinoida/Reptoida već sklopile između sebe.

Jedna skupina sa Belatriksa, kao i sa drugih zvezda u Orionu počela je iz tog razloga da pristiže i ispituje tok događaja u vašem sunčevom sistemu. Zaprepastilo ih je ono što su videli, budući da je bilo u suprotnosti sa njihovim osnovnim mitom o postanju, koji je bio suštinski temelj njihovog celokupnog saveza. Taj osnovni mit može se ispričati na sledeći način.

Oni su verovali,da je u vreme,kad je ustanovljen život u ovoj galaksiji,Gospodar Stvaranja rekao svim civilizacijama dinoida/reptoida da su stvorene prema njegovom liku i da im je dato pravo,da po svom nahođenju koriste i vladaju nad svekolikim životom stvorenim u ovoj galaksiji.Pored toga, svim civilizacijama dinoida/reptoida je kazano da ne dopuste nijednom podređenom obliku života,da sebe imenuje za čuvara oblika života naše galaksije. Pod okriljem ovog proglasa o superiornosti, Savez Dinoida/Reproida služio se nasiljem i strahovladom širom galaksije preko 16 miliona godina. Ipak, tri civilizacije na Zemlji nisu samo postojale, već su bile i dorasle međuzvezdanoj kulturi Oriona.

Obe ne-ljudske zajednice uočile su ovu uznemiravajuću razliku i donele odluku da se u vezi sa tim nešto mora preduzeti. Skupina dinoida sa Oriona počela je zato da vrši pritisak na zajednicu dinoida na Zemlji da u svojim redovima osnuje posebno obučen naoružani odred,čiji bi jedini cilj bio uništavanje zajednice sisara (pra-kitova). Zajednici sisara pripadala je kopnena verzija savremenih kitova (kitova i delfina) koji se nalaze u okeanima, zalivima i rekama vaše planete.

Vođe pra-kitova su zahvaljujući svojoj izuzetno razvijenoj svesti i velikim psihičkim sposobnostima shvatili da se između skupine dinoida sa Oriona i sada već domorodačke zajednice dinoida na Zemlji dešava nešto ozbiljno. Vođe pra-kitova su strahovale da je to nagoveštaj rata koji će voditi ka potpunom uništenju njihove civilizacije. Da bi bili potpuno sigurni da je njihovo uverenje tačno, oni su okupili svoje velike vidovnjake i utvrdili da dinoidi i reptoidi protiv njih pripremaju oružanu zaveru. Na ovim sastancima njihovih vidovnjaka i savetnika klanovskih organizacija pronađeno je nekoliko mogućih rešenja za koja su morali da potraže savet Duhovnom Hijerarhijom Zemlje pre nego bi ih primenili.

Pitanja koja je trebalo razmotriti bila su sledeća: Kakve su bile namere grupe sa Belatriksa u odnosu na ovaj sunčev sistem? Drugo, kakve bi bile posledice za razvoj planete ukoliko su druge dve civilizacije (dinoida i reptoida) odlučile da unište pra-kitove? Treće, ukoliko su druge civilizacije bile deo ove zavere, kako pra-kitovi treba da odgovore na ovaj problem? Da li će pra-kitovi dobiti anđeosku dozvolu da izvedu snažni preduhitrujući napad ukoliko su gore navedena uverenja tačna? Pra-kitovima je Duhovna Hijerarhija odgovorila da je sve ovo navedeno istina. Prema tome bilo je još uvek dovoljno vremena da se pripremi preduhitrujući udar, budući da se znatan deo vođa civilizacije dinoida i reptoida protivio brzom udaru protiv pra-kitova.

Posle 10.000 godina stalnih pridika zbog uzdržanog stava vođa dinoida/reptoida na Zemlji, skupina dinoida sa Oriona je konačno bila u stanju da ubedi zajednicu dinoida uspostavljenu na Zemlji da iznađe način za uništenje pra-kitova. Skupina dinoida sa Oriona, pretežno sa Belatriksa i zvezda koje čine Orionov pojas, otkrili su strategiju koja će uspešno okončati civilizaciju pra-kitova. Način za koji su se opredelili bio je upotreba razvijenog oblika psihološkog oružja. Ta naprava može da izazove trenutnu smrt svih pra-kitova u relativno kratkom vremenskom periodu, dok bi njihova staništa i drugi oblici civilizacije ostali gotovo nedirnuti. Tako bi njihov zlikovački plan omogućio dodatnu korist. On bi takođe omogućio zajednici dinoida da u skladu sa njihovim određenim potrebama promeni vegetaciju i druge oblike života na vašoj planeti.

Kada su pra-kitovi i njihove starešine shvatili da će se podla neprijateljska zavera ostvariti, shvatili su da je došao kraj njihovim demokratskim idealima o saradnji sa druge dve civilizacije. Na osnovu svoje pameti bili su u stanju da sa uspehom prizovu kraj te druge dve napadačke civilizacije. Strategija pra-kitova je bila da u razaračke svrhe upotrebe ogroman niz fuzionih reaktora smeštenih u srcu svog zavičaja. Njihova postojbina se nalazila na području sada poznatom kao Srednja Azija i središnji deo Istočne Evrope, (Vidi Slika 12: Karta Postojbine Prakitova i Mesto Fuzionih Reaktora.) Oni su odlučili da izazivanjem eksplozije fuzionih reaktora izazovu katastrofu svetskih razmera koja će uništiti druge dve civilizacije. Međutim, pre nego to urade, morali su da zatraže od Duhovne Hijerarhije Zemlje da u potpunosti odobri plan. Vođe pra-kitova su takođe objasnili Gospi Geji na koji bi način ona bila izmenjena podlim planovima Saveza Dinoida/Reptoida.

Duhovne Hijerarhije Zemlje su se saglasile da zajednica dinoida kakva je predviđena planom Oriona zaista nije prihvatljiva za istoriju ove planete. Gospa Geja je stoga dozvolila primenu plana pra-kitova o izazivanju implozije fuzionih reaktora. Pra-kitovi su odredili datum kada će to da ostvare, znajući da dinoidi još uvek čekaju na, kako su nazivali, povoljan trenutak. Pra-kitovi su otkrili kad će taj trenutak osvanuti i odlučili su da svoj plan primene postupno, tako da kod dinoida ne izazovu sumnju, koja bi ih navela da odustanu od svog vremenskog plana. Strategija pra-kitova je bila da unište svoje fuzione reaktore otrprilike pet godina pre termina koji su druge dve civilizacije (dinoida/reptoida) odredile za ostvarivanje svojih planova.



Znajući da imaju vremena za uspešno sprovođenje plana organizacije pra-kitova su odlučile da svoju zajednicu podele na dve celine. Jedna polovina njihove civilizacije je trebalo da se evakuiše van sunčevog sistema, dok je ostatak trebalo da napusti kopno i ode u okeane, gde može da nađe zaklon. Po tom planu se postupilo, a fuzioni reaktori su implodirali kako je bilo predviđeno. Dinoidi/Reptoidi su bili uništeni u 98 odsto, a ostatak je pobegao na veliku planetu između Marsa i Jupitera koja se zvala planeta Maldek. Otprilike jedna polovina pra-kitova (nekih 30 miliona bića) pobegla je u okeane i upotrebila svoju punu svest da bi se tokom perioda od četiri miliona godina postupno preobrazila u prava vodena stvorenja. Drugi deo njihove civilizacije pobegao je u sazvežđe Pegaza i Ketusa, gde su čekali na svoj povratak u ovaj sunčev sistem u buduće predskazano vreme.

Do uništenja civilizacije reptoida/dinoida došlo je pre otprilike 8 do 10 miliona godina. Posle bekstva preživelih pripadnika civilizacije reptoida/dinoida na Maldek, Duhovna Hijerarhija Zemlje prepustila je fizički nadzor jedinoj preostaloj osećajnoj vrsti - kitovima. Međutim, kitovi i njihova, sada na život u svemiru prinuđena, braća bili su odlučni da uz pomoć Gospe Geje pronađu kopnenu zamenu za sada slobodno mesto čuvara kopnenog prostranstva. Zadatak da pronađu čuvara kopna pretvorio se u veliki izazov. Pra-kitovi su uz pomoć Duhovne Hijerarhije Zemlje počeli da u neposrednoj okolini galaksije tragaju (području koje zahvata oko 80 svetlosnih godina od Sunca) za mogućim kandidatom koji bi bio u stanju da zameni kitove na mestu čuvara kopnenih prostranstava Zemlje.

Posle potrage širom galaksije duge između dva do tri miliona godina, oni su konačno otkrili vodenog primata koji je počeo da se pomalja iz okeana četvrte planete u sistemu Vega. Ovi vodeni primati imali su prve začetke civilizacije kao što su mitovi, jezik i kultura lova i okupljanja u zajednice. Pošto su otkrili ovu vrstu, oni su pitali Duhovnu Hijerarhiju zvezdanog sistema Vege za dozvolu da ovu zajednicu vodenih primata tako genetski izmene, da omoguće ubrzavanje procesa njihovog razvoja kao osećajne vrste. Na taj način oni bi mogli da se pripreme i postanu vrsta galaktičkih čuvara.

Posle dobijanja dozvole za takav razvoj započeo je proces genetske izmene. Značaj ovog evolutivnog skoka od vodenog primata do čoveka sa Vege ogleda se u tome šio je stvorena nova galaktička zajednica čuvara, a to je ovim novim ljudima omogućilo da svoju tehnologiju razviju mnogo bržom stopom razvoja, nego Što bi to na drugi način bilo moguće. Ovaj važan sled događaja omogućio je ljudima da se brzo rašire u ovom delu galaksije. Pre otprilike 4.5 miliona godina ljudi su počeli da se susreću sa izviđačkim snagama Saveza Dinoida/Reploida. Ljudi su bili u stanju da se spasu zahvaljujući uplitanju Gospe Geje, a kitovi i ljudi su bili u stanju da se uspešno bore sa Savezom Dinoida/Reptoida i održavaju stanje mirovanja, istovremeno nastavljajući da se dalje naseljavaju u ovom području galaksije Mlečnog puta.

Ta se migracija nastavila tokom perioda dugog otprilike 2.5 miliona godina. Tokom tog perioda ljudi su stigli do svakog kutka vašeg sunčevog sistema i ujedinili se u ljudsku Galaktičku Federaciju koja se saglasila sa kolonizacijom vašeg sunčevog sistema. Gospa Geja je odobrila taj plan i prva kolonija na Zemlji se zvala Hibornea (takođe poznata kao Hiperboreja). (Vidi Slika 13: Migracija Civilizacija Galaktičkog Čoveka.) Hibornea je postojala oko milion godina i bila je u potpunosti civilizacije vrste Lire/Sirijusa. Kada se skupina dinoida pre oko milion godina vratila u vaš sunčev sistem da bi pomogli svojoj brojno nadjačanoj braći, videla je da ljudi vladaju najvećim delom vašeg sunčevog sistema. Sve što je preostalo od snaga reptoida i dinoida svelo se na malu koloniju na planeti Maldek i šačicu stražarskog osoblja razasutog po spoljnoj ivici vašeg sunčevog sistema.

Međutim, Savez Dinoida/Reptoida je odlučio da je kucnuo čas da ponovo uspostavi svoju vlast u ovom području galaksije nizom široko zasnovanih napada, kako na susedne zvezdane sisteme, tako i na vaš sunčev sistem. Ovi napadi imali su podršku i potporu snaga zaostalih na Maldeku, koje su sada bile sposobne da sistematski uništavaju male kolonije ljudi koje je Galaktička Federacija osnovala na Marsu, Veneri i Zemlji.

Razaranja na Marsu uništila su najveći deo njegove atmosfere i hidrosfere (okeana, reka i struja). Venera je bila bačena u uslove prave staklene bašte uz strahovito zagrevanje atmosfere, izmenjene oštrim gasovima koji guše svaki život. Kolonija Hiperborejaca na Zemlji bila je uništena serijom žestokih i osmišljenih napada u kojima su stradali svi ljudi i potpuno zbrisani svi vidovi ljudske civilizacije. Posledica svega je bila ponovo uspostavljena vlast Saveza Dinoida/Reptoida nad vašim celokupnim sunčevim sistemom.

Tokom perioda od oko 80.000 godina vaš sunčev sistem imao je ulogu predstraže za zajednicu dinoida/retoida. Budući, međutim, da su ih galaktički ljudi potisnuli duž širokog fronta koji je obuhvatao mnoge zvezdane sisteme u blizini vašeg Sunca, napokon je postalo moguće da se izradi plan za povratak ljudi u vaš sunčev sistem. Da bi se to ostvarilo, Galaktička Federacija je u ovo područje uputila veliku borbenu planetu. Cilj ove borbene planete bio je da uništi planetu Maldek koja je bila glavni administrativni centar Saveza Dinoida/Reptoida u vašem sunčevom sistemu. Posle uništenja Maldeka smatralo se da će biti relativno lako osvojiti koloniju reptoida/dinoida na Zemlji. Kratka i surova akcija je brzo izvedena i Zemlja je uspešno vraćena pod kontrolu ljudi pre otprilike 900.000 godina.

Zemljani su tada odlučili da njihova nova kolonija bude uspostavljena na kontinentu koji se zvao Lemurija. (Vidi Slika 14: Faze Civilizacije Lemurije i Osvit Ailantide.) Upravo su tu prvi ljudi doseljenici bili u stanju da uspostave civilzaciju Lire/Sirijusa, zasnovanu na demokratskim načelima u svim nivoima življenja. Tokom narednih 850.000 godina Lemurijanci su od prve kontinentalne baze,tamo gde je sada Pacifički okean, počeli da se šire i naseljavaju i druge predele planete Zemlje. Druga značajna kolonija bilo je carstvo Ji koje je zauzimalo područje danas poznato kao Srednja Kina i Tibet.

Atlantiđani su na početku razvoja svoje kolonije došli do zaključka daje njihova kultura osobena i to je na kraju u njima probudilo osećanje odeljenosti od drugih sledbenika carstava Lemurije. Atlantiđani su smatrali da nisu samo sledbenici carstva Lemurije, već da su carstvo sledbenika koje bi trebalo da postane glavno carstvo. Tako se u Atlantiđanima razvila snažna želja da unište Lemanju i njoj odane sledbenike da bi prigrabili svu moć.





Sada je neophodan kratak pregled događanja u Lemuriji, kako bi se čitalac upoznao sa pravim tokom zbivanja na Zemlji u tom periodu. Lemunjanci su razvili civilizaciju koja je u mnogim vidovima nalikovala civilizaciji Sirijusa i mnogih drugih zvezda Lire ali su takođe imali i neka osobena shvatanja. Jedno od najvažnijih uverenja bilo je da predstavljaju vrhovnu zajednicu ljudi čuvara kopnenog prostranstva na planeti Zemlji. To shvatanje je prestalo da bude važeće negde pre 50.000 godina, kada su Lemurijanci zaključili da su se carstva njihovih sledbenika razvila u dovoljnoj meri, da mogu da ponesu svoj deo obaveza kao staratelja. Ta odluka je omogućila Atlantiđanima da konačno potraže ko će im biti saveznik u velikoj zaveri sa ciljem uništenja Lemurije.

Atlantiđani su te saveznike pronašli u raznim otpadničkim odbrambenim komandama galaktičkih ljudi, koji su prvobitno uspostavili kolonije na Alfa Kentauru i Plejadama. Tokom narednih 25.000 godina Atlantiđani su uspostavljali saveze sa tim odbrambenim komandama i raznim stražama zvezdanih sistema. Ti savezi su uspostavljeni pretežno sa stražarskim kolonijama Galaktičke Federacije koje su imale shvatanja slična Atlantiđanima u vezi sa tradicijom hijerarhijske kulture. Te različite skupine počelu su da kuju zaveru čija će posledica biti razaranje Lemurije i uzdizanje Atlantide na vrhovno mesto na planeti Zemlji. Atlantiđani su strpljivo čekali pravu priliku i pre otprilike 25.000 godina odlučili, zajedno sa raznim pobunjenicima, ili da kažemo otpadnicima, sa Plejada i Kentaura da razore Lemuriju. Njihov plan i njegovo izvršenje predstavljali su uspeh sa tehnološkog stanovišta, ali su značili i razaranje jednog od meseca planete Zemlje - zajedno sa Lemurijom.

U to određeno vreme Zemlja je imala dva meseca, svaki od njih je bio veličine otprilike tri četvrtine vašeg sadašnjeg meseca. Ono što su otpadnici nameravali da urade, jeste da pomere jedan od ovih meseca u spiralnu orbitu usmerenu na dole koristeći polja sile. Pre nego taj mesec dođe u položaj kritične mase (Tačku Lagranž) u odnosu na Zemlju, on će eksplodirati i obrušiti se u vidu strahovite meteorske kiše na kontinent Lemuriju. (Vidi Slika 15: Kako je Razorena Lemurija)

Zbog veličine, silazne putanje i mase gromada razorenog meseca došlo je do poremećaja u gravitaciji i u aktivnostima tektonskih ploča. Taj događaj je izazvao vulkanske erupcije sa katastrofalnim posledicama, budući d a je uzrokovao imploziju velike gasne komore ispod Lemurije, Što je doprinelo potapanju kontinenta i srušilo vlast Lemurije.

Pre oko 25.000 godina Atlantiđani i njihovi otpadnici sa drugih zvezadnih sistema razorili su divan kontinent Lemuriju tako temeljno da se preselio u puku legendu. Jedino su u vašim nedavnim ispitivanjima okeana u području Pacifika zabeležene ogromne planine i doline i iscrtano nešto od onoga što je nekad bilo čudo na Zemlji. Posle razaranja Lemurije ništa više nije sprečavalo uspon i uticaj Atlantiđana željnih moći.

U našem sledećem poglavlju objasnićemo značaj razaranja Lemurije i razmotriti sadašnje teškoće na Zemlji u svetlu nove nedemokratske vladavine Atlantiđana.

Sigurni smo da imate brojna pitanja o onome što smo upravo izneli u ovom poglavlju. U sledećem odeljku Virdžinija će Vašti postavljati pitanja u vezi sa ˝Zaboravljenom istorijom Zemlje˝.



Odeljak Pitanja i Odgovora

Virdžinija: Danas se prvo pitanje odnosi na te tri ne-ljudske civilizacije za koje kažete da su prvobitni stanovnici naše Zemlje. Molim vas objasnite kako je svaka od ovih zajednica dospela na Zemlju i dajte nam kratak opis njihovog fizičkog izgleda.

Vašta: Zajednica pra-kitova prirodno je evoluirala na Zemlji i razvila se pre nego su se pojavili razni sisari koji sada postoje na vašoj planeti. Može se činiti da je ova činjenica u suprotnosti sa dokazima zasnovanim na kostima i drugim fosilnim ostacima pronađenim na ovoj planeti. Geolozi bi trebalo da shvate da je uništenje reptoida i dinoida uništilo i dobar deo dokaza u vidu fosilnih ostataka. Na vašoj planeti je samo zajednica pra-kitova, kako ih mi nazivamo, preostala kao naslede.

Pređimo na opis te tri različite vrste. Počećemo od dve zajednice koje sada nisu u vašem svetu - zajednicu reptoida i dinoida.

Postoji isuviše mnogo vrsta Dinoida da bi mogli lako da ih opišemo pa ćemo opisati samo dve glavne vrste. Prvu čini vrsta radnika ili vojnika i otprilike je 2 do 2,5 metra visoka. Oni su dvonošci kao i većina inteligentnih bića u ovom određenom delu galaksije. Prsti veoma nalikuju kandžama i imaju ih po tri na svakoj nozi i četiri na svakoj ruci. Ova vrsta poseduje mali, gotovo nepostojeći rep i po telesnoj gradi je veoma slična savremenom čoveku. Pojedinci se razlikuju po boji krljušti koja može biti crvena, zelena, smeđa, plava, neke nijanse plave koje gotovo deluju kao crna. Na licima su velike, ispupčene crne oči. Nos gotovo da ne postoji i deluje kao dve rupe na mestu gde bi trebalo da bude nos. Imaju jako tanka, gotovo nepostojeća usta načičkana zubima sličnim ajkulinim. Šio se tiče ušiju, one su takođe gotovo nepostojeće.

Zatim postoji vrsta dinoida vode. Ta vrsta vode je poznata Zemljanima, budući da je gotovo savršena kopija onog što se danas naziva demonom ili gnomom. To su bića koja imaju krljušt nalik reptilima i po šest prstiju na rukama i nogama povezanih opnom. Oni imaju rep sa krajem koji na vrhu nalikuje klinu ili streli. Boja njihovih očiju se kreće od crne do gotovo đavolski crvene boje i oni naravno imaju građu koja gotovo nalikuje ljudskoj. Ukratko, ova bića možete posmatrati i u njima prepoznati tradicionalno poimanje izgleda đavola.

Reptoidi su otprilike iste veličine kao vrsta dinoida radnika koju smo upravo opisali, izuzev u pogledu velikih repova koje koriste za održavanje ravnoteže. Reptoidi su mišićaviji od vrste - dinoida i poseduju vrstu isturenog lica nalik krokodilu sa zubima veoma sličnim savremenim reptilima na Zemlji. Njihove oči su sličnije čovečijim i to predstavlja osnovnu razliku između njih i dinoida. Imaju uho koje nalikuje uhu jelena a koje mogu da miču.

Pra-kit nije bio tako visok kao druga biča (on je bio visok otprilike 2 metra). Bio je dvonožac, a ruke su bile neznatno duže od njegovih nogu. Prvobitni pra-kit imao je pet prstiju i bio je pokriven debelim krznom ili dlakom. Njegovo lice bilo je nalik konjskoj glavi i imao je zaobljenije zube nego reptoidi i dinoidi. Njegove oči su bile veoma nalik ljudskim i umesto repa imao je patrljak. Konačno bio je veoma inteligentan i biće pune svesti.

Virdžinija: Koji stepen inteligencije su posedovali reptoidi i dinoidi ukoliko se koristimo koeficijentom inteligencije kao osnovom za poređenje?

Vašta: U poređenju sa savremenim Zemljaninom oni su svi bili Ajnštajni. Konačno, oni su svi posedovali sposobnost da dođu iz velike udaljenosti putujući u, da tako kažemo, svemirskim letilicama. Ne samo što su koristili svemirske letilice, već su neki od njih mogli da koriste svoja svetlosna tela i tako prelaze sa jednog mesta na drugo. Ti dinoidi i reptoidi su bili bića pune svesti.

Na Početku

Veličanstven dan sviće za planetu Zemlju i za civilizaciju ovog sveta. To može biti i ˝smak sveta˝ o kome se govori u proročanstvima zapisanim u Svetom Pismu, u drugim religijama i o kome govore indijanska plemena. U vreme ˝smaka sveta˝ dogodiće se naše uznesenje/preobražaj u potpuno svesnog galaktičkog čoveka i uspostaviće se prava civilizacija galaktičkog Čoveka (na Zemlji i u ovom sunčevom sistemu) sa punopravnim članstvom u Galaktičkoj Federaciji. Pre nego razmotrimo ove divne pojave koje sada emaniraju od naše vasionske braće i sestara, dozvolite mi da ispričam svoju priču o lome kako sam saznao za čuda koja će se uskoro dogoditi ovom svetu.

Zovem se Šeldon Nidl i naimenovan sam za predstavnika Galaktičke Federacije. Na ovaj položaj me je postavio savetnik sa Sirijusa i galaktička prisutnost po imenu Vašta. Vašta mije objasnio da je poruka koja sledi poruka ljudi sa Sirijusa i njihovog Saveta Uznetih Učitelja o tome šta će se dogoditi mojoj sabraći Zemljanima u narednih nekoliko godina.

Uvod u moje susrete sa našom galaktičkom porodicom, posebno sa ljudima sa Sirijusa, počeo je kad mije bilo oko devet godina. Moja porodica se upravo preselila iz naše iznajmljene kuće u Bafalu, Njujork, u našu vlastitu kuću u obližnjem predgrađu. Pošto snio se smestili, život je uglavnom počeo da ide svojim uobičajenim tokom, a onda se, nakon otprilike dva meseca, počelo da događa nešto veoma neobično i u prvo vreme veoma zastrašujuće. U to vreme sam se .suočio sa iznenadnom pojavom dve plavičasto-bele lopte neposredno iznad zaglavlja mog kreveta. Ta dva neobična svetla bila su veličine pesnice odraslog Čoveka i pojavljivala su se tačno kao satni mehanizam neposredno pred moj odlazak u krevet.

U prvi mah sam bio uplašen i smetala su mi. Konačno sam bio čvrsto rešen da otkrijem njihovo poreklo i da prekinem njihovo pojavljivanje svake noći iznad zaglavlja mog kreveta. Roletne, trake za zaptivanje i druga slična pomagala koja sam koristio da presečem put svakom tračku svetlosti učinile su sobu više nalik mračnoj grobnici nego sobi za spavanje. Pa ipak, Što sam više zatamnjivao svoju spavaću sobu to su više okruglasta plavičasto-bela svetla sjajila na ravnomeran i divan način.

Budući da nije bilo kraja ovoj neobičnoj pojavi, ja sam se zaista zabrinuo za sebe. Da li je to bila iluzija? Da li me je okruživala neka vrsta nestvarne utvare? Sve je to preraslo u jedan od najstrašnijih perioda u mom životu. Moja su se pitanja umnožavala, a moje čuđenje je stalno raslo sve do jedne večeri kada je jedan veoma lep i ljubavlju ispunjen muški glas iznenada glasno progovorio u mojoj spavaćoj sobi. Glas je rekao da potiče sa jedne zvezde iz naše galaksije poznate kao Sirijus B i da je došao da bi započeo moje podučavanje. Ovo podučavanje se kasnije potvrdilo kao temelj moje sadašnje misije na ovoj planeti i objašnjenje za neke neverovatne stvari koje će se dogoditi na Zemlji tokom narednih nekoliko godina.

Međutim, tih dalekih pedestih taj glas je predstavljao zbunjujuće iskustvo za mene zato što sam ga shvatio kao neku vrstu halucinacije. Glas je shvatio ovaj nesporazum i saopštio da je njegova svrha da me poduči koristeći se ljubavlju i svetlošću. On je takođe obećao da će dokazati svoje stvarno postojanje putem jednostavnog opita. Zatraženo je od mene da skinem trake sa roletni koje su skoro u potpunosti zamračivale moju sobu i da pogledam kroz prozor u noćno nebo. Kad sam podigao roletne iznenada se, na moje čuđenje, visoko u vazduhu pojavila formacija od devet NLO-a u obliku slova V koja kao da je plamtela nalik nekoj neobičnoj i neuobičajenoj zvezdi. Vašta (izvor glasa) mije rekao da će ta jedinstvena zvezdama nalik formacija promeniti oblik u onaj kakav ja budem zamislio.

Pošto su ti brodovi nekoliko puta menjali položaj, pitao sam da li je to bio događaj koji se javlja jednom u životu ili je to nešto što će se događati redovno. Vašta mi je rekao glasom koji izaziva ljubav i samilost da je ovo posebno izvedeno da bih ja prihvatio njegovo prisustvo kao stvarnost i bio spreman da verujem u njegove poruke. Kasnije sam ga upitao da li mogu o ovom zadivljujućem svetlosnom prikazu da pričam sa svojom mladom sestrom i Vašta se složio. Ona je bila spremna da se igra i nas dvoje smo započeli uzajamnu vezu sa bićima sa Sirijusa, učestvujući u zajedničkom noćnom poduhvatu pomeranja brodova u neku od formacija koju bi izabrali.

Ove noćne dogodovštine su konačno imale za posledicu da bilo u vidu iskustva izvan tela ili stvarnog fizičkog (u telu) iskustva posećujemo matični brod bića sa Sirijusa. Tokom narednih nekoliko godina ove posete i prateća usmena uputstva navela su moju sestru i mene da poverujemo da nas nisu odgojili naši roditelji već bića sa Sirijusa po uputstvima Vašte. Ovi događaji izazvali su neku vrstu nadrealističkog postojanja i otežavali su nam i jednom i drugom da u potpunosti shvatimo šta se događa. Sve to nas je zbunjivalo, ali je istovremeno bilo i tako neverovatno divno iskustvo prožeto velikom brižnom ljubavlju. Bio je to drugi način posmatranja ljudske civilizacije i upotrebe ljudske svesti.

Štaviše, te poruke i iskustva počela su da doprinose da u meni dođe do neke vrste razdora. Bića sa Sirijusa su se i dalje koristila dostignućima razvijene nauke koja su delovala gotovo kao magija i objašnjavali načela grade galaksije koja su ukazivala da kosmologija Zemljana potpuno greši u svojim teorijama o univerzumu. Taj razdor koji sam osećao u sebi između njihovih saznanja i spoznaja nauke na Zemlji i naše kosmologije postao je još naglašeniji kada su me bliže upoznali sa elementima svoje nauke. Do tog razdora je došlo zato što sam dugi niz godina učestvovao u seminarima letnjih naučnih škola koji su počeli da se održavaju u periodu neposredno posle lansiranja Sputnjika (1958.-1961.) i zbog moje neutoljive potrebe da pratim literaturu iz svih oblasti nauke. (Kad mije bilo sedam godina čitao sam tekstove iz univerzitetskih udžbenika za fiziku i srednjoškolske udžbenike za napredne tečajeve iz antropologije.)

Činilo mi se da se u meni polako širi nerazrešiv jaz između nauke na Zemlji i nauke sa Zvezda. Zapravo, kako su se razvijale mogućnosti za uspešnu karijeru u oblasti nauke, shvatio sara da moram da se odlučim, pa sam na početku nižih razreda srednje škole doneo kobnu odluku da je došlo vreme da me bića sa Sirijusa napuste. Budući daje njihova nauka bila neverovatna i zapanjujuća, ona je kidala moje veze sa naukom na Zemlji koja se tako duboko uvrežila u meni. Zbog toga sam ih zamolio da odu. Oni su to i učinili, ali uz napomenu da će se u moj život vratiti u odgovarajuće vreme i u pravom trenutku.

Potom sam počeo da ispoljavam sve veće zanimanje za nauku i pohađao sam napredne tečajeve matematike, fizike i hernije. Međutim, kad je na koledžu u vreme dok sam bio brucoš došlo do ličnog sukoba između mene i podpredsednika odeljenja za fiziku prilike su se promenile. Između nas dvojice došlo je do neslaganja oko formulacije teorema iz mehanike Isaka Njutna i njihove primene u savremenoj kosrnologiji kao i u subatomskoj fizici. Ovaj sukob me je naterao da promenim glavni predmet i umesto da studiram fiziku predem na političke nauke a kao sporedne predmete uzmem antropologiju, sociologiju i odlučim se još za neke druge naučne programe iz raznih oblasti. Na poslednjoj godini studija osetio sam potrebu da se opredelim za izučavanje istorije Jugoistočne Azije koja se bavi narodima Malezije, Filipina i Indonezije.

Pošto sam magistrirao 1970. napustio sam akademiju i potražio zaposlenje. Međutim, teška privredna situacija i mogućnost da dobijam samo kratkoročna zaposlenja doprineli su da se odlučim da upišem treći stepen i steknem doktorat u oblasti istorije Jugoistočne Azije. Godine 1973. sam se prvo vratio u Ilinois, a potom otišao na Univerzitet Južne Kalifornije, gde sam na političkim naukama stekao još jednu magistarsku titulu specijalizirajući međunarodne odnose i državno ustrojstvo. Krajem 1975. ostalo je još samo da upotpunim svoju disertaciju i odbranim doktorat; međutim, to nikad nisam ostvario zato što sam se zainteresovao za pripremu jednog televizijskog dokumentarca - i mogućeg dugometražnog filma - o životu i otkrićima Nikole Tesle. Tesla je bio genije koji je izumeo elektrotehniku koja sada vlada svetom.

Nikola Tesla je bio moj heroj tokom svih programa letnjih naučnih seminara u kojima sam učestvovao kao osnovac i učenik nižih razreda srednje škole. U to vreme sam zaključio da je on zaista bio jedan od velikih neopevanih heroja savremene nauke zato što je bio otac savremene nauke o elektricitetu i svih neverovatnih izuma koji obeležavaju tehnologiju dvadesetog veka. Zato sam hteo da iskoristim priliku da ponovo proučavam Teslu i mogućnost da snimim televizijski dokumentarac koji bi pomogao ljudima da shvate mnogobrojne Tesline darove čovečanstvu.