среда, 06. октобар 2010.

Od Atlantide do Potopa

Vašta, Teletron i Mika nastavljaju tamo gde su u V Poglavlju zastali, dajući objašnjenja o razaranju Lemurije i usponu Atlantide.

Atlantida je stekla saveznike u Galaktičkoj Federaciji medu otpadnicima i među raznim odmetničkim komandnim grupama (prvenstveno sa Alfa Kentaura i nekoliko stražarskih komandi na Plejadama) koji su hteli da zavedu hijerarhijsku strukturu vladavine u vašem sunčevom sistemu. Kao osnova za taj plan poslužio je značaj koji je svekolika Galaktička Federacija pridavala vašem sunčevom sistemu. Otpadnici su želeli da njihovo hijerarhijsko tumačenje zakona o odnosima prevagnu nad demokratskim tumačenjem Galaktičke Federacije. (Vidi u IX Poglavlju podrobnije tumačenje Osnovnih Društvenih Zakona Lire/Sirijusa koji uređuju sistem odnosa). Razaranje Lemurije i ono što se dogodilo izazvalo je zaprepašćenje u ogromnom sistemu carstava sledbenika, koja su u Lemuriji videla svoje matično carstvo i mnogi su se pitali šta će neposredna budućnost doneti.

Pored Atlantide druga dva značajna carstva na ovoj planeti bila su Carstvo Ji u Aziji i Libijsko/Egipatsko Carstvo u Severnoj Africi. Posle razaranja Lemurije, Libijsko/Egipatsko Carstvo bilo je u stanju da - preko niza saveza - sklopi sporazum sa Atlantiđanima koji im je omogućio da očuvaju izvestan stepen vlasti na sopstvenoj teritoriji. Međutim, Libijsko/Egipatski klanovi su bili prinuđeni da se saglase sa izmenama koje su Atlantiđani zahtevali da bi se održali kao zasebno carstvo. Jedino drugo značajno carstvo bilo je Carstvo Ji u Aziji. Carstvo Ji i njegove kolonije odbili su da se pokore Atlantiđanima, čak i posle razaranja matične Lemurije. Oni su objavili nekoliko dekreta zahtevajući od Atlantide da se izvini drugim carstvima sledbenika na Zemlji i da odmah obustavi svoja nasilnička dejstva.

Ti zahtevi naveli su Atlantiđane da uz podršku Libijsko/Egipatskog Carstva zatraže od Carstva Ji da odmah opozove svoje dekrete. Oni su to odbili. Usledilo je razaranje kao posledice napada zajedničkih oružanih snaga Allantiđana i njihovih otpadničkih saveznika, a koje je primoralo preživele iz Carstva Ji da se povuku ispod površine zemlju. Danas oni predstavljaju ono što podrazumevarno pod Kraljevstvom Agarta ili Šambala. Njihovo hrabro odupiranje omogućilo je da veliko i slavno naslede Lemurije ostane nedirnuto dok ne osvane pogodnije vreme da se ljudima na vašoj planeti ponovo prenese prava civilizacija Lire/Sirijusa.

Posmatrajući uspon i pad Atlantide videćemo da se njihova istorija deli na tri carstva. Prvi istorijski segment nosio je naziv Staro Carstvo (koje je trajalo od 400.000 godina do 25.000 p.n.e.). Staro Carstvo postojalo je istovremeno sa Lemurijom i na kraju je počelo da smišlja njeno razaranje. Drugi istorijski period nosio je naziv Srednje Cartsvo (a trajalo je od oko 25.000 -15.000 godina p.n.e.) i zavelo je prvi stvarno hijerarhijski sistem vladavine na Planeti Zemlji. Poslednji istorijski period zvao se Novo Carstvo. U njemu su iznikle legende o konačnom sukobu i uništenju tokom poslednjih 5.000 godina istorije Atlantide (15.000 do 10.000 p.n.e.). Posle konačnog povlačenja Atlantiđana, Zemljani su ostali genetski izmenjeni sa smanjenim sposobnostima, sa posledicom koja je još uvek prisutna. Međutim, kao što ćete saznati, to je samo privremeno stanje koje će se uz našu pomoć ubrzo izmeniti!

Pozabavimo se sada Atlantidom u doba Srednjeg Carstva posle razaranja Lemurije pre 25.000 godina. Posle razaranja Lemurije vrhuška Atlantide se suočila sa teškim pitanjem kako da obnovi Zemlju i njena carstva. Atlantiđani su želeli da preuzmu potpunu vlast, a da drugim carstvima dopuste da postoje u okviru vrhovne vlasti Atlantide. Takve želje izazivale su velike teškoće. Prvi pokušaj predstavljala je vlada koja je u velikoj meri izmenila klanovsku strukturu Lemurije, a tradicionalno shvatanje carstva zamenila stvaranjem strukture vladajuće elite. Ovaj plan u prvom pokušaju nije uspeo, a neposredna posledica toga bio je niz ograničenih ali surovih građanskih ratova, koji su počeli da izbijaju širom vaše planete.

Atlantiđani su svojevremeno približili veslački mesec Maldeka koji su koristili da bi fizičkim putem održavali ravnotežu Gospe Geje. Sada su nameravali da isti mesec iskoriste za sticanje željene vojne nadmoći i gušenje građanskih ratova i pobuna. Međutim, pobune se neće smirivati sve do kraja Srednjeg Carstva, zahvatajući period dug 10.000 godina i doprineće preispitivanju i izazvati nedoumicu medu pripadnicima vrhuške Allantide. Tada su prepredeni otpadnici sa različitih stražarskih zvezdanih sistema ubacili svoje ljude čiji je zadatak bio da od vrhuške Atlantide i njihovih novoosnovanih klanova preuzmu upravljačke savete. Ovi ubačeni otpadnici sve su više istrajavali na tome da se kazne pripadnici vrhuške koji su se suprotstavljali frakciji neprijateljski raspoloženoj prema Lemuriji. Taj zahtev začeo je period strahovlade, mučenja i inkvizicije, što je unelo veliku uznemirenost i razdor među pripadnike vrhuške.

No, nerešeno je ostalo glavno pitanje, šta valja učiniti da bi se omogućila stabilizacija vlade Atlantiđana. Ali sledeće se nametalo pitanje kako da se ta stabilnost iskoristi za uspostavljanje vlasti nad planetom Zemljom. Bilo je mnogo neuspešnih pokušaja da se postigne stabilnost. Jedan od najuspešnijih načina koji su primenili bio je vera da su stvorili ono što su nazvali Božja sila. Kraljevski vladajući savet Atlantide odlučio je da je krajnje neophodan novi oblik vladavine, koji bi omogućio vrhovnoj vladajućoj klasi da se učvrsti i opstaje pod izgovorom da moć dobija od Božje sile. To se kosilo sa prvobitno uspostavljenom ravnotežom vlasti tokom Starog Carstva (u vreme Lemurije), kada je Atlantida bila podeljena na deset administrativnih jedinica, svaka sa svojim kraljem. Ti kraljevi bili su članovi vladajućeg saveta Atlantide. Sada je na osnovu novog shvatanja trebalo izabrati jednog od tih deset kraljeva za vrhovnog vladara. Ostalih devet kraljeva bili bi članovi vlade vladajućeg kralja. Oni bi imali ovlašćenje da formiraju vladajuće ili tajno veće od kandidata koje izaberu regionalni vladari.

Autokratija je bila u usponu i pri kraju Srednjeg Carstva taj sistem čvrste vladavine bio je pod potpunom kontrolom Atlantide, nametajući tako period mira i stabilnosti. Međutim, brzo se pojavila velika poteškoća. Mnogi pripadnici nove generacije koji su stasali u Srednjem Carstvu bili su nepoverljivi prema vladajućoj vrhuški. Počeo je da se oglašava pobunjenički pokret sa tvrdnjama da je Atlantida promašaj i da zahteva povratak na sistem vladavine Lemurije. Naravno da se takve želje nisu mogle dopustiti; te su grupe prognane na područje koje su Atlantiđani nazivali Jonija ili južna Evropa. (Vidi Slika 16: Kana Srednjeg Carstva Atlantide). Ovi prognani pobunjenici bili su osuđeni da ostanu u Joniji sve dok ne priznaju i pokore se prevlasti Atlantide. Vladajuća vrhuška Atlantide se nadala da će te mere primorati pobunjenike da se priklone njihovoj vlasti; ali istorija je krenula drugim pravcem.

Vidite, toj grupi pobunjenika nisu pripadali samo članovi vladajuće vrhuške već isto tako i vodeći naučnici i drugi predstavnici uprave koji su odlučili da formiraju vladu sličnu onoj u drevnom carstvu Lemurije. Pobunjenici su stoga u tajnosti formirali vladu obnavljajući način upravljanja Lemurije, a svoj su plan preko ilegalnog pokreta prenosili u Atlantidu. Taj ilegalni pokret stvorio je ono što se zove kult Ozirijusa u čast prvobitne zajednice ljudi (Sirijusanaca), čiji je zadatak bio da ljudsku civilizaciju dovede na kontinent Lemuriju.

Novo Carstvo je već trajalo nekih 3.000 - 4.000 godina kada je, napokon, taj pokret Ozirijusa postao stvarno značajan. Konačno, došlo je vreme kada su Atlantiđani zaključili da je sada neophodno da se uništi kult uništavanjem Jonjana. Vladajuća vrhuška Atlantiđana odlučila je da razori Joniju koristeći se izmenjenim planom u odnosu na onaj koji su primenili za uništavanje Lemurije. Takvo rešenje zahtevalo je podršku Plejađana, Kentaurijanaca i drugih otpadničkih saveznika. Za to je, međutim, bilo potrebo vreme i u Joniji nije prošlo nezapaženo.

Jonjani su zahvaljujući svom naučnom obrazovanju razvili sistem za blagovremeno upozoravanje, koji im je omogućavao da prate kretanja svakog meseca koji bi mogao da se iskoristi za njihovo uništenje. Stoga su Jonjani bili u stanju da brzo odgovore na svaki napad. Ta sposobnost Jonjana dovela je do razaranja Atlantide.

U vreme razaranja Atlantide kralj Atlantiđana zvao se Atlas. Tokom tog perioda većina pripadnika vladajuće vrhuške se pitala kako će ta prognana grupa u Joniji i njen ilegalni pokret da reaguju kad Jonija bude uništena. Ta vrhuška je počela da se pita da li će taj napad zaista da okonča pretnju koju je predstavljao taj ilegalni pokret. Ta mogućnost je takođe uznemirila Libijsko/Egipatsko Carstvo i njihove vladajuće vrhuške su počele da se brinu šta će se dogoditi ako Jonija bude napadnuta.



Kralj Atlas je tajno bio pristalica obnavljanja Lemurijanskog oblika civilizacije. Atlas je imao sina po imenu Ozirijus ili Oziris u čast ilegalnog pokreta koji je bio prognan u Joniju. Ozirijus je bio nadležan za mnoge poslove na dvoru svoga oca. Neposredno uoči razaranja Atlas je poslao svoju ženu Kraljicu Mu i svog sina Ozirijusa u dva suprotna pravca da bi se otresao zaverenika koji su želeli Kraljevu smrt. Atlas je poslao Kraljicu Mu i njenog brata Princa Mejema sa najvećim delom atlantiđanske armije u Srednju Ameriku. Ozirijusa i većinu svešlenika i čuvara zapisa je poslao u Libijsko/Egipatsko Carstvo. (Vidi Slika 17; Kralj Atalantide Atlas Postavlja Plan za Obnavljanje Kulture Lemanje)

Atlas se nadao da će (posle razaranja Atlantide) ustanoviti područja u kojima bi postojala carstva sposobna da obnove Carstvo Lemurije. Na žalost, ova nada je ugašena zahvaljujući mlađem Ozirijusovom bratu Čije je ime bilo Set. Set je zaključio da je kao naimenovani vladar Libijsko/Egipatskog Carstva, on poslednji preživeli koji čuva pravu veru Atlantide i njegov glavni cilj bio je da obnovi Carstvo Atlantide.



Sučeljena uverenja dovela su do velikog sukoba između Ozirijusa i njegovog brata Seta. Na čelu armija Princa Ozirijusa bio je njegov glavni general i najstariji sin Horus koji je trebalo da poslane kralj Libijsko/Egipatskog carstva posle smrti svoga oca. Horus je nekako doznao da se njegov stric Set sprema da se vojno suprotstavi njegovom ocu i upozorio ga je na ono što će se dogoditi.

Međutim, Ozirijus je verovao u Setovu pozitivnu prirodu i odanost pravilima njihovog oca Atlasa, pa je odbio da poveruje u upozorenja svoga sina da predstoji napad Setovih armija. Kad je Ozirijus stigao u Egipat, Set mu je dopustio da postane novi kralj Libijsko/Egipatskog Carstva. Ozirijus je postao kralj zato šio zakon zahteva da uvek stariji brat vlada. Međutim, Set je bio uveren da je određeno da Ozirijusovo kraljevanje bude samo privremeno. Konačno, kad Setu nije bilo dopušteno da ponovo bude kralj, on je odlučio da napadne Ozirijusa. Pomerio je svoje oružane snage sa reke Nila u predeo koje se danas naziva Bliski istok (Sumer) i počeo da kuje plan kako da razori Ozirijusa jednim snažnim udarom svojih armija.

U međuvremenu Horus je pomerio svoje snage na Sinaj i tamo došao da zapanjujućeg otkrića koje će izmeniti odnos snaga doprinoseći porazu Setove vojske. U to vreme u igru je ušao još jedan važan igrač unoseći posebnu draž. Carstvo Šambala ili Carstvo Agarta (bivše Carstvo Ji sledbenika Lemurije) odlučilo je da na površini zemlje ponovo uspostavi deo svoje vlasti osnivanjem carstva u Indiji pod vladavinom sina Kralja Carstva Agarte. Taj princ Agarte zvao se Rama i to carstvo je u vaše vreme poznato pod njegovim imenom Rama.

To Carstvo Rama bilo je prvobitno smešteno u dolini reke Ind u Indiji. Agarćani su zaključili da će novo carstvo postupiti ispravno ako potpomogne poraz Seta i njegovih sumerskih armija, koje su tada imale potporu poslednjih ostataka otpadničkih snaga prvobitno dodeljenih Atalantidi. Ta nova civilizacija Agarte na površini planete pomogla je Horusu pružajući mu zaštitu vazduhoplovnim i svemirskim snagama. Te snage omogućile su Horusu da postavi privremeni niz straža na Sinaju koje će mu omogućiti napad na Setove snage. Konačno, Horus je uspešno napao i ubio Seta u velikoj bici u istočnom delu Sinajskog poluostrva. Setov sin je pobegao preko Svete Zemlje na, kako ga danas zovemo, Bliski istok i osnovao civilizaciju koja će označiti začetak drevnog Sumera.

Sumerci, Setovi sinovi, odlučiše tada da povrate svoju vlast u Egiptu. Sumerci su bili odlučni da jednom zauvek unište moguće ostatke Lemurije na površini Zemlje. Oni su, stoga, vešto počeli da kuju plan kako da uspešno napadnu Horusa. Ta opasnost navela je Horusa da sklopi sporazume sa Carstvom Rama u Indiji. Niz napada Setovih sinova na Carstvo Rama u Indiji izazvalo je niz protivnapada Horusovih egipatskih snaga na Sumerce. Ovaj niz krajnje rušilačkih ratova izgleda da je vodio u propast većinu civilizovanog sveta Evrope, Afrike i Azije.

Stoga su vrhuške tih zaraćenih carstava odlučile da izvrše napad na kristalne hramove. Ti hramovi su Čuvali mrežu kristala koja je održavala Nebeski svod u odgovarajućem položaju iznad površine Zemlje. Ove neverovatne količine smrznute kristalisane vode, zaraćene strane su shvatile kao poslednje pribežište. Štaviše, tri zaraćena carstva su bila uverena da samo dovoljna količina vode može da prekrije i poplavi teritoriju neprijatelja, a da pritom ne dospe i do njih. Nažalost, napadi na kristalne hramove su izvedeni istovremeno tako da je veliki deo kristalne mreže uništen a time i grada Nebeskog svoda. Taj događaj je uništio Nebeski svod i izazvao izlivanje nekoliko milijardi litara vode, što su istorija i Sveto Pismo zabeležili kao Potop.

Razmotrićerno kratko sastav Nebeskog svoda i opisati šta se dogodilo. Nebeski svod je bio ogroman Štit kristalisane vode smešten na dva položaja. Prvi omotač je od površine Zemlje bio udaljen oko 4.500 - 5.500 metara, a drugi oko 10.500 -11.500 metara. (Vidi Slika 18: Opis Nebeskog svoda) Oba omotača su podržavala planetu, obezbeđujući joj za život pogodnu i dobro ustrojenu atmosferu. Rušenje Nebeskog svoda otvora atmosferu spoljnim uticajima. To omogućava opasnim zračenjima da prodru do površine Zemlje i dopušta da do izražaja dođu nestabilne vazdušne mase koje vi sada nazivale vremenom, ili veoma različitom klimom.

Dok je postojao Nebeski svod nije bilo kiša, vetar je bio vrlo slab, a godišnja doba zapravo nisu postojala. Kad je došlo do istovremenog napada na kristalne hramove, suviše veliki broj njih je bio razoren, a to razaranje je uticalo na pojavu ogromne rupe na Nebeskom svodu. Ta ogromna rupa je narušila ravnotežu svekolikog sistema Nebeskog svoda, a sa njegovim uništavanjem došle su i velike kiše. Jednim jedinim brzim udarom velika kataklizmična poplava uništila je Carstvo Rama, Egipatsko Carstvo i Sumersko Carstvo. Ta poplava je zahvatila celi svet uključujući obe Amerike, druge delove Azije, Evrope, Afrike i okeane.

Posle toga nije usledila samo kiša koja je trajala oko 40 dana, već i novi svet. Drevna istorija čovečanstva konačno je bila preplavljena i sve što je ostalo bila su samo usmena predanja i legende. Zemljani bi trebalo da shvate pravo značenje tih legendi. Posle potopa pojavio se svet koji su osnovali vaši preci i u kome vi živite. Narodi i vladari iz prethodnih drevnih vremena postali su vaši bogovi i boginje, a njihovo doba vaše mitološko Zlatno Doba. Ono što vi kao narod treba da shvatite jeste značenje istorije o kojoj smo upravo govorili i vezu te istorije sa onim što će se dogoditi na vašoj planeti.

Opis Nebeskog Svoda

Oko 9.500. godine p.n.e. nebeski svod je još uvek bio na svom mestu. Polovina l Nebeskog svoda se srušila kad je Atlantida bila razorena. Nebeski svod je veštačkim sredstvima obnovilo Libijsko/Egipatsko Carstvo 9.400. godine p.n.e. Međutim, l i II Nebeski svod potpuno su uništeni oko 4.000. godine p.n.e. tokom Rama-Libijsko-Egipatskog rata čija je posledica bio Potop.



Sigurni smo da imate brojna pitanja o onome što smo upravo izneli. U sledećem odeljku Virdžinija će postaviti pitanja Vašti u vezi sa porukama u poglavlju ˝Od Atlantide do Potopa.˝

Odeljak Pitanja i Odgovora

Virdžinija: Vašta, postoji li fizički dokaz o postojanju Atlantide koji bi danas mogli da nađemo na planeti Zemlji? Ili, postoji li dokaz koji smo pronašli, ali nismo prepoznali njegovo pravo značenje?

Vašta: Postoje ogromna područja Atlantide u Atlantskom okeanu oko Kanarskih ostrva kao i u područjima jugozapadno od obala Španije, kao i duž njenih kontinentalnih granica. Postoje takođe nalazišta kod Bahama kao i u području zapadno i južno od onog što nazivamo Antili - Kuba i Puerto Riko. Postoje mnoga područja u okeanu oko sredine Srednje atlantskog grebena gde se nalaze tragovi kraljevstva Atlantide. Postoje i područja oko obala Karoline u Sjedinjenim Državama koja su otkrivena, ali zasad to još nije javno objavljeno.

Нема коментара:

Постави коментар