Planetarni program čitanja Knjige znanja

POZIV

upucuju svima koji žele da pomognu Planeti, Čovečanstvu kao i sebi kroz
Planetarni program čitanja Knjige Znanja



Dragi Prijatelji,

s obzirom da Univerzumska Nova godina dolazi za par dana, t.j. 19. februara, tako je otvoren i novi ciklus PROGRAMA PLANETARNOG ČITANJA Knjige Znanja za sve ljude na planeti.

Pošto je naša planeta zasićena negativnom energijom, program čitanja je dat od strane Kosmosa kao pomoć kako planeti, Ljudskom Biću tako i celokupnom Čovečanstvu.

Ljudsko biće ima svoju telesnu auru čija jačina zavisi od njegove sposobnosti da misli pozitivno. Suočeni sa haosom, konfuzijom, katastrofama, negativnostima, nesigurnošću Zemaljske dimenzije, svima je sve teže da ostanu pozitivni i izgrađuju svoju telesnu auru. Program čitanja Knjige Znanja ojačava ljudsku auru 1000 puta intenzivnije od bilo koje energetske tehnike prisutne na planeti!

Čitanje po jedne fasciklle svakog dana (tokom 24 časa), dovodi do rezonancija frekvencija date fascikle u atmosferi Zemlje što uzrokuje neutralizacije negativnosti i brže buđenje ljudskih bića, koje vodi ka podizanju svesti na planeti.

Svi ovi rezultati su ostvarljivi ako žrtvujemo 45 min našeg vremena tokom dana da bi pročitali poglavlje Knjige Znanja u okviru programa tokom jedne godine!

Kosmos ne može spasiti ni pojedinca niti Čovečanstvo ako svako ponaosob ne preuzme odgovornost za sebe i planetu i počne da primenjuje kosmičke sugestije.


1. 19. februara se počinje sa čitanjem Fascikle broj 1., 20. februara se čita fascikla broj 2. i tako redom sve dok se za godinu dana knjiga ne iščita 6 puta

2. Fascikle se čitaju bez prekidanja, u jednom dahu

3. Ako ste prekinuti ili zaustavljeni na pola, potrebno je početi sa čitanjem od početka

4. Svaka rečenica, pasus se čita samo jednom, bez vraćanja unazad ukoliko nismo razumeli. Svrha čitanja je da se privuče energija

5. Čitanje se mora obaviti tokom 24 časa i završiti pre ponoći. Osoba ne može početi sa čitanjem u 23 i 45 i nastaviti sa čitanjem posle ponoći, jer to znači da se čitanje date fascikle proteže na dva dana

6. Ako se čitanje završi i minut nakon ponoći osoba je automatski izvan programa, kao i ako zaboravi da pročita fasciklu



SREĆNO!

SA ŽELJOM DA SE SVI UJEDINIMO U DNEVNIM REZONANCAMA NAŠE MOŽDANE ENERGIJE UPISANE FREKVENCIJAMA KNJIGE ZNANJA

"Neka bude svetlost..."

Tajna kristalne lobanje

Postoje stvari van granica našeg razuma, stvari koje prkose ljudskom shvatanju ovog sveta. Postoji nešto što niste znali, jer niste smeli da znate. Tajne koje su zakopane daleko od očiju javnosti i koje se sprečavaju da izađu na svetlo dana. Ovde zemaljski zakoni ne važe, prostor nema granica, a vreme ne postoji ...

Kada bude otkriveno svih trinaest, ljudi će moći da izgrade doba mira, harmonije i ljubavi ...


Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili. Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila ?!
Kruže glasine da ona ima neobične moći, ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene. Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna Lobanja? Može li da isceljuje ili da transformiše čovekovu psihu?
Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova Lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja.I samo njeno otkrivanje obavijeno je misterijom i intrigama.
Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne Lobanje. Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi.
Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda.
I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a većinu njih širom sveta čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada su poznata četiri tipa antičkih kristalnih lobanja:

• od čistog kvarca -
potpuno providne

• ametista - purpurne boje

• ružičastog kvarca

• dimljenog kvarca - sive
do crne boje
Jedno vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju reputaciju. Za nju su verovali da je 'Lobanja Strašnog suda' i da će svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište informacija.Dolazak do ovih podataka i njihovo pronalaženje biće moguće tek kada naučimo da crpimo znanje iz ivog kristalnog kompjutera.

Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan od poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on bio trgovačko središte za kakovac. Najspektakularniji deo grada jeste amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u nestalom svetu Maja. Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po stoleća pre nego što je grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku naše ere.
U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je ovaj narod obitavao još u sedmom veku pre naše ere. Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između 300.-900. godine posle Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova jedinstvena civilizacija raspala, a narod zagonetno isčezao ili se odselio.
Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali Lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u Lobanju.Kako, to niko ne zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod Lobanje u njene očne duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na Lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole!Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta.
1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja. To je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja.laboratorije su sprovele dva osežna istraživanja. Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: ''Nema načina da se utvrdi starost Lobanje'. Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o Lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički.' I u samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni profesionalco koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju. Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade Lobanju sličnu ovoj. Ili šta je izjavio jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a : '…ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!'

Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend koji je ispitivao Lobanju nije izbegao mentalnin efektima Lobanje.Sve godine dok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i kafu, a postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna Lobanja uticala je na njihovu svest.I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa Lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a neki su imali problema sa disanjem ili lupanjem srca.Kod nekih ljudi kao da je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli laki hor glasova ili zvonjavu praporaca.
Svetski centar za istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao brojne eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska oprema koja je korišćena u ovim ogledima mogla je da meri energetski uticaj kristalnih lobanja na ljude. Rezultati tih istraživanja ukazuju na sledeće:

• Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična energetska polja. Dejstvo tih polja na testirane osobe bilo je pozitivno a instrumenti su zabeležili povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim poljima.
• Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne svesti, drugi su imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje dubokih emocija ili karme pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen.
• Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije specifične snove ili bi danima osećao dejstvo energije lobanja. Kod pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da se čuju duhovi.
• Mnoge osobe koje su učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile. Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im je donosilo mir i radost.


Filis Geld koautorka knjige 'Poruka Kristalne Lobanje' je napisala: 'Verujem da Lobanja može da se upotrebi kao duhovni fokus da se izvuku mudrost i znanje iz kolektivnog nesvesnog. Kristalnu lobanju porede s kristalnim sveznajućim kompjuterom koji samo čeka da otkrijemo pravi pristupni kod'.
Jedna stara centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i Acteci, kaže da je svet bio uništen četiri puta, da mi živimo pod petim Suncem i da će naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki život.
Prema kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a biće potpuno razoren 21.12.2012. godine. Pisari ovog drevnog naroda, za koji se veruje da su odlično znali astronomiju, ostavili su mnoge tekstove sa proročanstvima, posebno onim vezanim za pomračenja Sunca. Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja. Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu. Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica.

Od Atlantide do Potopa

Vašta, Teletron i Mika nastavljaju tamo gde su u V Poglavlju zastali, dajući objašnjenja o razaranju Lemurije i usponu Atlantide.

Atlantida je stekla saveznike u Galaktičkoj Federaciji medu otpadnicima i među raznim odmetničkim komandnim grupama (prvenstveno sa Alfa Kentaura i nekoliko stražarskih komandi na Plejadama) koji su hteli da zavedu hijerarhijsku strukturu vladavine u vašem sunčevom sistemu. Kao osnova za taj plan poslužio je značaj koji je svekolika Galaktička Federacija pridavala vašem sunčevom sistemu. Otpadnici su želeli da njihovo hijerarhijsko tumačenje zakona o odnosima prevagnu nad demokratskim tumačenjem Galaktičke Federacije. (Vidi u IX Poglavlju podrobnije tumačenje Osnovnih Društvenih Zakona Lire/Sirijusa koji uređuju sistem odnosa). Razaranje Lemurije i ono što se dogodilo izazvalo je zaprepašćenje u ogromnom sistemu carstava sledbenika, koja su u Lemuriji videla svoje matično carstvo i mnogi su se pitali šta će neposredna budućnost doneti.

Pored Atlantide druga dva značajna carstva na ovoj planeti bila su Carstvo Ji u Aziji i Libijsko/Egipatsko Carstvo u Severnoj Africi. Posle razaranja Lemurije, Libijsko/Egipatsko Carstvo bilo je u stanju da - preko niza saveza - sklopi sporazum sa Atlantiđanima koji im je omogućio da očuvaju izvestan stepen vlasti na sopstvenoj teritoriji. Međutim, Libijsko/Egipatski klanovi su bili prinuđeni da se saglase sa izmenama koje su Atlantiđani zahtevali da bi se održali kao zasebno carstvo. Jedino drugo značajno carstvo bilo je Carstvo Ji u Aziji. Carstvo Ji i njegove kolonije odbili su da se pokore Atlantiđanima, čak i posle razaranja matične Lemurije. Oni su objavili nekoliko dekreta zahtevajući od Atlantide da se izvini drugim carstvima sledbenika na Zemlji i da odmah obustavi svoja nasilnička dejstva.

Ti zahtevi naveli su Atlantiđane da uz podršku Libijsko/Egipatskog Carstva zatraže od Carstva Ji da odmah opozove svoje dekrete. Oni su to odbili. Usledilo je razaranje kao posledice napada zajedničkih oružanih snaga Allantiđana i njihovih otpadničkih saveznika, a koje je primoralo preživele iz Carstva Ji da se povuku ispod površine zemlju. Danas oni predstavljaju ono što podrazumevarno pod Kraljevstvom Agarta ili Šambala. Njihovo hrabro odupiranje omogućilo je da veliko i slavno naslede Lemurije ostane nedirnuto dok ne osvane pogodnije vreme da se ljudima na vašoj planeti ponovo prenese prava civilizacija Lire/Sirijusa.

Posmatrajući uspon i pad Atlantide videćemo da se njihova istorija deli na tri carstva. Prvi istorijski segment nosio je naziv Staro Carstvo (koje je trajalo od 400.000 godina do 25.000 p.n.e.). Staro Carstvo postojalo je istovremeno sa Lemurijom i na kraju je počelo da smišlja njeno razaranje. Drugi istorijski period nosio je naziv Srednje Cartsvo (a trajalo je od oko 25.000 -15.000 godina p.n.e.) i zavelo je prvi stvarno hijerarhijski sistem vladavine na Planeti Zemlji. Poslednji istorijski period zvao se Novo Carstvo. U njemu su iznikle legende o konačnom sukobu i uništenju tokom poslednjih 5.000 godina istorije Atlantide (15.000 do 10.000 p.n.e.). Posle konačnog povlačenja Atlantiđana, Zemljani su ostali genetski izmenjeni sa smanjenim sposobnostima, sa posledicom koja je još uvek prisutna. Međutim, kao što ćete saznati, to je samo privremeno stanje koje će se uz našu pomoć ubrzo izmeniti!

Pozabavimo se sada Atlantidom u doba Srednjeg Carstva posle razaranja Lemurije pre 25.000 godina. Posle razaranja Lemurije vrhuška Atlantide se suočila sa teškim pitanjem kako da obnovi Zemlju i njena carstva. Atlantiđani su želeli da preuzmu potpunu vlast, a da drugim carstvima dopuste da postoje u okviru vrhovne vlasti Atlantide. Takve želje izazivale su velike teškoće. Prvi pokušaj predstavljala je vlada koja je u velikoj meri izmenila klanovsku strukturu Lemurije, a tradicionalno shvatanje carstva zamenila stvaranjem strukture vladajuće elite. Ovaj plan u prvom pokušaju nije uspeo, a neposredna posledica toga bio je niz ograničenih ali surovih građanskih ratova, koji su počeli da izbijaju širom vaše planete.

Atlantiđani su svojevremeno približili veslački mesec Maldeka koji su koristili da bi fizičkim putem održavali ravnotežu Gospe Geje. Sada su nameravali da isti mesec iskoriste za sticanje željene vojne nadmoći i gušenje građanskih ratova i pobuna. Međutim, pobune se neće smirivati sve do kraja Srednjeg Carstva, zahvatajući period dug 10.000 godina i doprineće preispitivanju i izazvati nedoumicu medu pripadnicima vrhuške Allantide. Tada su prepredeni otpadnici sa različitih stražarskih zvezdanih sistema ubacili svoje ljude čiji je zadatak bio da od vrhuške Atlantide i njihovih novoosnovanih klanova preuzmu upravljačke savete. Ovi ubačeni otpadnici sve su više istrajavali na tome da se kazne pripadnici vrhuške koji su se suprotstavljali frakciji neprijateljski raspoloženoj prema Lemuriji. Taj zahtev začeo je period strahovlade, mučenja i inkvizicije, što je unelo veliku uznemirenost i razdor među pripadnike vrhuške.

No, nerešeno je ostalo glavno pitanje, šta valja učiniti da bi se omogućila stabilizacija vlade Atlantiđana. Ali sledeće se nametalo pitanje kako da se ta stabilnost iskoristi za uspostavljanje vlasti nad planetom Zemljom. Bilo je mnogo neuspešnih pokušaja da se postigne stabilnost. Jedan od najuspešnijih načina koji su primenili bio je vera da su stvorili ono što su nazvali Božja sila. Kraljevski vladajući savet Atlantide odlučio je da je krajnje neophodan novi oblik vladavine, koji bi omogućio vrhovnoj vladajućoj klasi da se učvrsti i opstaje pod izgovorom da moć dobija od Božje sile. To se kosilo sa prvobitno uspostavljenom ravnotežom vlasti tokom Starog Carstva (u vreme Lemurije), kada je Atlantida bila podeljena na deset administrativnih jedinica, svaka sa svojim kraljem. Ti kraljevi bili su članovi vladajućeg saveta Atlantide. Sada je na osnovu novog shvatanja trebalo izabrati jednog od tih deset kraljeva za vrhovnog vladara. Ostalih devet kraljeva bili bi članovi vlade vladajućeg kralja. Oni bi imali ovlašćenje da formiraju vladajuće ili tajno veće od kandidata koje izaberu regionalni vladari.

Autokratija je bila u usponu i pri kraju Srednjeg Carstva taj sistem čvrste vladavine bio je pod potpunom kontrolom Atlantide, nametajući tako period mira i stabilnosti. Međutim, brzo se pojavila velika poteškoća. Mnogi pripadnici nove generacije koji su stasali u Srednjem Carstvu bili su nepoverljivi prema vladajućoj vrhuški. Počeo je da se oglašava pobunjenički pokret sa tvrdnjama da je Atlantida promašaj i da zahteva povratak na sistem vladavine Lemurije. Naravno da se takve želje nisu mogle dopustiti; te su grupe prognane na područje koje su Atlantiđani nazivali Jonija ili južna Evropa. (Vidi Slika 16: Kana Srednjeg Carstva Atlantide). Ovi prognani pobunjenici bili su osuđeni da ostanu u Joniji sve dok ne priznaju i pokore se prevlasti Atlantide. Vladajuća vrhuška Atlantide se nadala da će te mere primorati pobunjenike da se priklone njihovoj vlasti; ali istorija je krenula drugim pravcem.

Vidite, toj grupi pobunjenika nisu pripadali samo članovi vladajuće vrhuške već isto tako i vodeći naučnici i drugi predstavnici uprave koji su odlučili da formiraju vladu sličnu onoj u drevnom carstvu Lemurije. Pobunjenici su stoga u tajnosti formirali vladu obnavljajući način upravljanja Lemurije, a svoj su plan preko ilegalnog pokreta prenosili u Atlantidu. Taj ilegalni pokret stvorio je ono što se zove kult Ozirijusa u čast prvobitne zajednice ljudi (Sirijusanaca), čiji je zadatak bio da ljudsku civilizaciju dovede na kontinent Lemuriju.

Novo Carstvo je već trajalo nekih 3.000 - 4.000 godina kada je, napokon, taj pokret Ozirijusa postao stvarno značajan. Konačno, došlo je vreme kada su Atlantiđani zaključili da je sada neophodno da se uništi kult uništavanjem Jonjana. Vladajuća vrhuška Atlantiđana odlučila je da razori Joniju koristeći se izmenjenim planom u odnosu na onaj koji su primenili za uništavanje Lemurije. Takvo rešenje zahtevalo je podršku Plejađana, Kentaurijanaca i drugih otpadničkih saveznika. Za to je, međutim, bilo potrebo vreme i u Joniji nije prošlo nezapaženo.

Jonjani su zahvaljujući svom naučnom obrazovanju razvili sistem za blagovremeno upozoravanje, koji im je omogućavao da prate kretanja svakog meseca koji bi mogao da se iskoristi za njihovo uništenje. Stoga su Jonjani bili u stanju da brzo odgovore na svaki napad. Ta sposobnost Jonjana dovela je do razaranja Atlantide.

U vreme razaranja Atlantide kralj Atlantiđana zvao se Atlas. Tokom tog perioda većina pripadnika vladajuće vrhuške se pitala kako će ta prognana grupa u Joniji i njen ilegalni pokret da reaguju kad Jonija bude uništena. Ta vrhuška je počela da se pita da li će taj napad zaista da okonča pretnju koju je predstavljao taj ilegalni pokret. Ta mogućnost je takođe uznemirila Libijsko/Egipatsko Carstvo i njihove vladajuće vrhuške su počele da se brinu šta će se dogoditi ako Jonija bude napadnuta.



Kralj Atlas je tajno bio pristalica obnavljanja Lemurijanskog oblika civilizacije. Atlas je imao sina po imenu Ozirijus ili Oziris u čast ilegalnog pokreta koji je bio prognan u Joniju. Ozirijus je bio nadležan za mnoge poslove na dvoru svoga oca. Neposredno uoči razaranja Atlas je poslao svoju ženu Kraljicu Mu i svog sina Ozirijusa u dva suprotna pravca da bi se otresao zaverenika koji su želeli Kraljevu smrt. Atlas je poslao Kraljicu Mu i njenog brata Princa Mejema sa najvećim delom atlantiđanske armije u Srednju Ameriku. Ozirijusa i većinu svešlenika i čuvara zapisa je poslao u Libijsko/Egipatsko Carstvo. (Vidi Slika 17; Kralj Atalantide Atlas Postavlja Plan za Obnavljanje Kulture Lemanje)

Atlas se nadao da će (posle razaranja Atlantide) ustanoviti područja u kojima bi postojala carstva sposobna da obnove Carstvo Lemurije. Na žalost, ova nada je ugašena zahvaljujući mlađem Ozirijusovom bratu Čije je ime bilo Set. Set je zaključio da je kao naimenovani vladar Libijsko/Egipatskog Carstva, on poslednji preživeli koji čuva pravu veru Atlantide i njegov glavni cilj bio je da obnovi Carstvo Atlantide.



Sučeljena uverenja dovela su do velikog sukoba između Ozirijusa i njegovog brata Seta. Na čelu armija Princa Ozirijusa bio je njegov glavni general i najstariji sin Horus koji je trebalo da poslane kralj Libijsko/Egipatskog carstva posle smrti svoga oca. Horus je nekako doznao da se njegov stric Set sprema da se vojno suprotstavi njegovom ocu i upozorio ga je na ono što će se dogoditi.

Međutim, Ozirijus je verovao u Setovu pozitivnu prirodu i odanost pravilima njihovog oca Atlasa, pa je odbio da poveruje u upozorenja svoga sina da predstoji napad Setovih armija. Kad je Ozirijus stigao u Egipat, Set mu je dopustio da postane novi kralj Libijsko/Egipatskog Carstva. Ozirijus je postao kralj zato šio zakon zahteva da uvek stariji brat vlada. Međutim, Set je bio uveren da je određeno da Ozirijusovo kraljevanje bude samo privremeno. Konačno, kad Setu nije bilo dopušteno da ponovo bude kralj, on je odlučio da napadne Ozirijusa. Pomerio je svoje oružane snage sa reke Nila u predeo koje se danas naziva Bliski istok (Sumer) i počeo da kuje plan kako da razori Ozirijusa jednim snažnim udarom svojih armija.

U međuvremenu Horus je pomerio svoje snage na Sinaj i tamo došao da zapanjujućeg otkrića koje će izmeniti odnos snaga doprinoseći porazu Setove vojske. U to vreme u igru je ušao još jedan važan igrač unoseći posebnu draž. Carstvo Šambala ili Carstvo Agarta (bivše Carstvo Ji sledbenika Lemurije) odlučilo je da na površini zemlje ponovo uspostavi deo svoje vlasti osnivanjem carstva u Indiji pod vladavinom sina Kralja Carstva Agarte. Taj princ Agarte zvao se Rama i to carstvo je u vaše vreme poznato pod njegovim imenom Rama.

To Carstvo Rama bilo je prvobitno smešteno u dolini reke Ind u Indiji. Agarćani su zaključili da će novo carstvo postupiti ispravno ako potpomogne poraz Seta i njegovih sumerskih armija, koje su tada imale potporu poslednjih ostataka otpadničkih snaga prvobitno dodeljenih Atalantidi. Ta nova civilizacija Agarte na površini planete pomogla je Horusu pružajući mu zaštitu vazduhoplovnim i svemirskim snagama. Te snage omogućile su Horusu da postavi privremeni niz straža na Sinaju koje će mu omogućiti napad na Setove snage. Konačno, Horus je uspešno napao i ubio Seta u velikoj bici u istočnom delu Sinajskog poluostrva. Setov sin je pobegao preko Svete Zemlje na, kako ga danas zovemo, Bliski istok i osnovao civilizaciju koja će označiti začetak drevnog Sumera.

Sumerci, Setovi sinovi, odlučiše tada da povrate svoju vlast u Egiptu. Sumerci su bili odlučni da jednom zauvek unište moguće ostatke Lemurije na površini Zemlje. Oni su, stoga, vešto počeli da kuju plan kako da uspešno napadnu Horusa. Ta opasnost navela je Horusa da sklopi sporazume sa Carstvom Rama u Indiji. Niz napada Setovih sinova na Carstvo Rama u Indiji izazvalo je niz protivnapada Horusovih egipatskih snaga na Sumerce. Ovaj niz krajnje rušilačkih ratova izgleda da je vodio u propast većinu civilizovanog sveta Evrope, Afrike i Azije.

Stoga su vrhuške tih zaraćenih carstava odlučile da izvrše napad na kristalne hramove. Ti hramovi su Čuvali mrežu kristala koja je održavala Nebeski svod u odgovarajućem položaju iznad površine Zemlje. Ove neverovatne količine smrznute kristalisane vode, zaraćene strane su shvatile kao poslednje pribežište. Štaviše, tri zaraćena carstva su bila uverena da samo dovoljna količina vode može da prekrije i poplavi teritoriju neprijatelja, a da pritom ne dospe i do njih. Nažalost, napadi na kristalne hramove su izvedeni istovremeno tako da je veliki deo kristalne mreže uništen a time i grada Nebeskog svoda. Taj događaj je uništio Nebeski svod i izazvao izlivanje nekoliko milijardi litara vode, što su istorija i Sveto Pismo zabeležili kao Potop.

Razmotrićerno kratko sastav Nebeskog svoda i opisati šta se dogodilo. Nebeski svod je bio ogroman Štit kristalisane vode smešten na dva položaja. Prvi omotač je od površine Zemlje bio udaljen oko 4.500 - 5.500 metara, a drugi oko 10.500 -11.500 metara. (Vidi Slika 18: Opis Nebeskog svoda) Oba omotača su podržavala planetu, obezbeđujući joj za život pogodnu i dobro ustrojenu atmosferu. Rušenje Nebeskog svoda otvora atmosferu spoljnim uticajima. To omogućava opasnim zračenjima da prodru do površine Zemlje i dopušta da do izražaja dođu nestabilne vazdušne mase koje vi sada nazivale vremenom, ili veoma različitom klimom.

Dok je postojao Nebeski svod nije bilo kiša, vetar je bio vrlo slab, a godišnja doba zapravo nisu postojala. Kad je došlo do istovremenog napada na kristalne hramove, suviše veliki broj njih je bio razoren, a to razaranje je uticalo na pojavu ogromne rupe na Nebeskom svodu. Ta ogromna rupa je narušila ravnotežu svekolikog sistema Nebeskog svoda, a sa njegovim uništavanjem došle su i velike kiše. Jednim jedinim brzim udarom velika kataklizmična poplava uništila je Carstvo Rama, Egipatsko Carstvo i Sumersko Carstvo. Ta poplava je zahvatila celi svet uključujući obe Amerike, druge delove Azije, Evrope, Afrike i okeane.

Posle toga nije usledila samo kiša koja je trajala oko 40 dana, već i novi svet. Drevna istorija čovečanstva konačno je bila preplavljena i sve što je ostalo bila su samo usmena predanja i legende. Zemljani bi trebalo da shvate pravo značenje tih legendi. Posle potopa pojavio se svet koji su osnovali vaši preci i u kome vi živite. Narodi i vladari iz prethodnih drevnih vremena postali su vaši bogovi i boginje, a njihovo doba vaše mitološko Zlatno Doba. Ono što vi kao narod treba da shvatite jeste značenje istorije o kojoj smo upravo govorili i vezu te istorije sa onim što će se dogoditi na vašoj planeti.

Opis Nebeskog Svoda

Oko 9.500. godine p.n.e. nebeski svod je još uvek bio na svom mestu. Polovina l Nebeskog svoda se srušila kad je Atlantida bila razorena. Nebeski svod je veštačkim sredstvima obnovilo Libijsko/Egipatsko Carstvo 9.400. godine p.n.e. Međutim, l i II Nebeski svod potpuno su uništeni oko 4.000. godine p.n.e. tokom Rama-Libijsko-Egipatskog rata čija je posledica bio Potop.



Sigurni smo da imate brojna pitanja o onome što smo upravo izneli. U sledećem odeljku Virdžinija će postaviti pitanja Vašti u vezi sa porukama u poglavlju ˝Od Atlantide do Potopa.˝

Odeljak Pitanja i Odgovora

Virdžinija: Vašta, postoji li fizički dokaz o postojanju Atlantide koji bi danas mogli da nađemo na planeti Zemlji? Ili, postoji li dokaz koji smo pronašli, ali nismo prepoznali njegovo pravo značenje?

Vašta: Postoje ogromna područja Atlantide u Atlantskom okeanu oko Kanarskih ostrva kao i u područjima jugozapadno od obala Španije, kao i duž njenih kontinentalnih granica. Postoje takođe nalazišta kod Bahama kao i u području zapadno i južno od onog što nazivamo Antili - Kuba i Puerto Riko. Postoje mnoga područja u okeanu oko sredine Srednje atlantskog grebena gde se nalaze tragovi kraljevstva Atlantide. Postoje i područja oko obala Karoline u Sjedinjenim Državama koja su otkrivena, ali zasad to još nije javno objavljeno.

Zaboravljena istorija zemlje

Danas poruku prenosimo nas trojica članova Saveta Sirijusa, Vašta i Teletron, istoričar sa Sirijusa i stručnjak za civilizaciju i kulturu galaktičkog čoveka kao i Mika, istoričar sa Sirijusa, geolog i biolog, stručnjak za kitove.

U ovom poglavlju upoznaćemo vas sa celovitom istorijom svih prohujalih civilizacija na planeti Zemlji od njenih samih početaka, pre oko 35 miliona godina, do danas. Ovo znanje je bitno zato Što će vam omogućiti da razumete zašto se sada uspostavljaju određene okolnosti u galaksiji i zašto se one u toj meri razlikuju od događaja za koje pretpostavljate da su se odigrali u prošlosti. Najvažnije u svemu je da konačno saznati pravu istoriju svoje planete i ulogu čovečanstva u njenom razvoju.

Da bismo na jasan način objasnili promene u galaksiji, poslužićemo se vremenskim odrednicama da bismo čitaocu dali smernice i označili periode u kojima su se ti događaji odigrali. Počnimo sa pregledom istorije vašeg sunčevog sistema sa periodom osvita neljudske civilizacije na vašoj planeti do uspostavljanja poslednje kolonije Zemljana pod uticajem kulture Lire/Sirijusa - čuvenog izgubljenog Kontinenta Lemurije. (Vidi Slika 11: Od 35 miliona godina do 900.000 godina p.n.e.)

Gospodari Vremena i Duhovna Hijerarhija vašeg sunčevog sistema su pre otprilike 35 miliona godina odlučili da stvore eterični oblik života koji će predstavljati vrstu čuvara Zemlje i sunčevog sistema. Taj oblik, nalik anđeoskom, trebalo je da bude posrednik sve dok se, pod uticajem evolucije, primati ne razviju na fizičkom i osećajnom planu i postanu domorodačka vrsta čuvara planete Zemlje. Zaista, tokom narednih 8 miliona godina na Zemlji se od primata razvio oblik života,koji će jednog dana biti u stanju da zameni privremenu eteričnu civilizaciju, koju je ustanovila Duhovna Hijerarhija.

Tvorac je iznedrio prvobitni božanski plan za fizički život na vašoj planeti, a Gospodari Vremena su ga pretočili u delo u beskrajnoj raznolikosti. Štaviše, ta je raznovrsnost bila tako zamišljena da nije samo jednoj od vrsta na Zemlji bilo omogućeno da se na kraju razvije do visokih nivoa osećajnosti i dobije priliku da postane čuvar planete. Potom su na ovu planetu pre 26 miliona godina iz svemira došle dve ne-ljudske civilizacije i tu uspostavile svoje kolonije. Te dve ne-ljudske civilizacije na planeti činile su vrsta reptila ili reptoidi (sa manje poznatih zvezda iz sazvežđa Strelca) i vrsta dinosaurusa ili dinoidi (iz sistema Belatriks u sazvežđu Orion).

Te dve civilizacije došle su u vaš sunčev sistem, polažući pravo na njega,na osnovu svojih zajedničkih mitova o postanju, u kojima se podrazumeva da je svekolika galaksija njihovo vlasništvo i da mogu da čine što im je volja. Eterični oblici života i anđeoske sile,koje su bile na Zemlji, odlučili su da dozvole kolonizaciju i da rade na konačnoj promeni shvatanja te dve neprijateljske civilizacije. Tokom narednih 8 miliona godina, budući da im je Duhovna Hijerahija slala sve više energije ljubavi, te dve civilizacije su počele postupno da dopuštaju sisarima na vašoj planeti da se razvijaju u osećajnu vrstu. Prvo takvo stvorenje bio je zemaljski pra-kit (preteča sadašnjih delfina i kitova). Oni su razvili primitivno poljoprivredno društvo i veliku sposobnost da proizvedu hranu u više nego dovoljnim količinama, te je višak isporučivan drugim dvema naprednijim civilizacijama. Ta civilizacija pra-kitova je dobila podršku i razvijenu tehnologiju, da bi mogla da poveća proizvodnju hrane. Ta civilizacija je sa lakoćom proizvodila potrebnu količinu hrane za civilizaciju dinoida i reptoida i održavala i sa jednom i sa drugom uspešne, ali pasivne odnose.



Ove tri civilizacije su istovremeno postojale dugi niz godina i razvile su visok stepen saradnje na svim nivoima. Trgovina je cvetala i izgledalo je kao da će na planeti da se ostvari značajna raznolikost civilizovanih oblika života i čuvara planete. Pre nekih 10 miliona godina,te tri civilizacije bile su usmerene na razvijanje tehnologija, zasnovanih na usavršenim oblicima svemirskog i međudimenzionalnog putovanja kroz vreme. U isto vreme su bića iz različitih međuzvezdanih civilizacija počela da pristižu u sunčev sistem, spremni da trguju sa te tri civilizacije koje su postojale na vašoj planeti. Ta međuzvezdana bića su drugim zvezdanim sistemima prenosila glas o postojanju neverovatno raznolikih oblika života na Zemlji kao i o tome da te tri potpuno različite civilizacije međusobno sarađuju.

Vaš sunčev sistem je postao poznat po svojoj izuzetnoj lepoti, raznolikosti i oblicima života spremnim na saradnju a zahvaljujući tome, nastale su mnoge legende i proročanstva,koja su se pronosila galaksijom.Te priče su navele različite skupine iz Saveza Dinoida/Reptoida na Orionu da posete vaš sunčev sistem, budući da su duboko u sebi osećali da civilizacija dinoida/reptoida ne bi trebalo da sarađuje sa drugim civilizacijama bez njihovog odobrenja - ali i zbog određenih sporazuma koje su ove dve civilizacije Saveza Dinoida/Reptoida već sklopile između sebe.

Jedna skupina sa Belatriksa, kao i sa drugih zvezda u Orionu počela je iz tog razloga da pristiže i ispituje tok događaja u vašem sunčevom sistemu. Zaprepastilo ih je ono što su videli, budući da je bilo u suprotnosti sa njihovim osnovnim mitom o postanju, koji je bio suštinski temelj njihovog celokupnog saveza. Taj osnovni mit može se ispričati na sledeći način.

Oni su verovali,da je u vreme,kad je ustanovljen život u ovoj galaksiji,Gospodar Stvaranja rekao svim civilizacijama dinoida/reptoida da su stvorene prema njegovom liku i da im je dato pravo,da po svom nahođenju koriste i vladaju nad svekolikim životom stvorenim u ovoj galaksiji.Pored toga, svim civilizacijama dinoida/reptoida je kazano da ne dopuste nijednom podređenom obliku života,da sebe imenuje za čuvara oblika života naše galaksije. Pod okriljem ovog proglasa o superiornosti, Savez Dinoida/Reproida služio se nasiljem i strahovladom širom galaksije preko 16 miliona godina. Ipak, tri civilizacije na Zemlji nisu samo postojale, već su bile i dorasle međuzvezdanoj kulturi Oriona.

Obe ne-ljudske zajednice uočile su ovu uznemiravajuću razliku i donele odluku da se u vezi sa tim nešto mora preduzeti. Skupina dinoida sa Oriona počela je zato da vrši pritisak na zajednicu dinoida na Zemlji da u svojim redovima osnuje posebno obučen naoružani odred,čiji bi jedini cilj bio uništavanje zajednice sisara (pra-kitova). Zajednici sisara pripadala je kopnena verzija savremenih kitova (kitova i delfina) koji se nalaze u okeanima, zalivima i rekama vaše planete.

Vođe pra-kitova su zahvaljujući svojoj izuzetno razvijenoj svesti i velikim psihičkim sposobnostima shvatili da se između skupine dinoida sa Oriona i sada već domorodačke zajednice dinoida na Zemlji dešava nešto ozbiljno. Vođe pra-kitova su strahovale da je to nagoveštaj rata koji će voditi ka potpunom uništenju njihove civilizacije. Da bi bili potpuno sigurni da je njihovo uverenje tačno, oni su okupili svoje velike vidovnjake i utvrdili da dinoidi i reptoidi protiv njih pripremaju oružanu zaveru. Na ovim sastancima njihovih vidovnjaka i savetnika klanovskih organizacija pronađeno je nekoliko mogućih rešenja za koja su morali da potraže savet Duhovnom Hijerarhijom Zemlje pre nego bi ih primenili.

Pitanja koja je trebalo razmotriti bila su sledeća: Kakve su bile namere grupe sa Belatriksa u odnosu na ovaj sunčev sistem? Drugo, kakve bi bile posledice za razvoj planete ukoliko su druge dve civilizacije (dinoida i reptoida) odlučile da unište pra-kitove? Treće, ukoliko su druge civilizacije bile deo ove zavere, kako pra-kitovi treba da odgovore na ovaj problem? Da li će pra-kitovi dobiti anđeosku dozvolu da izvedu snažni preduhitrujući napad ukoliko su gore navedena uverenja tačna? Pra-kitovima je Duhovna Hijerarhija odgovorila da je sve ovo navedeno istina. Prema tome bilo je još uvek dovoljno vremena da se pripremi preduhitrujući udar, budući da se znatan deo vođa civilizacije dinoida i reptoida protivio brzom udaru protiv pra-kitova.

Posle 10.000 godina stalnih pridika zbog uzdržanog stava vođa dinoida/reptoida na Zemlji, skupina dinoida sa Oriona je konačno bila u stanju da ubedi zajednicu dinoida uspostavljenu na Zemlji da iznađe način za uništenje pra-kitova. Skupina dinoida sa Oriona, pretežno sa Belatriksa i zvezda koje čine Orionov pojas, otkrili su strategiju koja će uspešno okončati civilizaciju pra-kitova. Način za koji su se opredelili bio je upotreba razvijenog oblika psihološkog oružja. Ta naprava može da izazove trenutnu smrt svih pra-kitova u relativno kratkom vremenskom periodu, dok bi njihova staništa i drugi oblici civilizacije ostali gotovo nedirnuti. Tako bi njihov zlikovački plan omogućio dodatnu korist. On bi takođe omogućio zajednici dinoida da u skladu sa njihovim određenim potrebama promeni vegetaciju i druge oblike života na vašoj planeti.

Kada su pra-kitovi i njihove starešine shvatili da će se podla neprijateljska zavera ostvariti, shvatili su da je došao kraj njihovim demokratskim idealima o saradnji sa druge dve civilizacije. Na osnovu svoje pameti bili su u stanju da sa uspehom prizovu kraj te druge dve napadačke civilizacije. Strategija pra-kitova je bila da u razaračke svrhe upotrebe ogroman niz fuzionih reaktora smeštenih u srcu svog zavičaja. Njihova postojbina se nalazila na području sada poznatom kao Srednja Azija i središnji deo Istočne Evrope, (Vidi Slika 12: Karta Postojbine Prakitova i Mesto Fuzionih Reaktora.) Oni su odlučili da izazivanjem eksplozije fuzionih reaktora izazovu katastrofu svetskih razmera koja će uništiti druge dve civilizacije. Međutim, pre nego to urade, morali su da zatraže od Duhovne Hijerarhije Zemlje da u potpunosti odobri plan. Vođe pra-kitova su takođe objasnili Gospi Geji na koji bi način ona bila izmenjena podlim planovima Saveza Dinoida/Reptoida.

Duhovne Hijerarhije Zemlje su se saglasile da zajednica dinoida kakva je predviđena planom Oriona zaista nije prihvatljiva za istoriju ove planete. Gospa Geja je stoga dozvolila primenu plana pra-kitova o izazivanju implozije fuzionih reaktora. Pra-kitovi su odredili datum kada će to da ostvare, znajući da dinoidi još uvek čekaju na, kako su nazivali, povoljan trenutak. Pra-kitovi su otkrili kad će taj trenutak osvanuti i odlučili su da svoj plan primene postupno, tako da kod dinoida ne izazovu sumnju, koja bi ih navela da odustanu od svog vremenskog plana. Strategija pra-kitova je bila da unište svoje fuzione reaktore otrprilike pet godina pre termina koji su druge dve civilizacije (dinoida/reptoida) odredile za ostvarivanje svojih planova.



Znajući da imaju vremena za uspešno sprovođenje plana organizacije pra-kitova su odlučile da svoju zajednicu podele na dve celine. Jedna polovina njihove civilizacije je trebalo da se evakuiše van sunčevog sistema, dok je ostatak trebalo da napusti kopno i ode u okeane, gde može da nađe zaklon. Po tom planu se postupilo, a fuzioni reaktori su implodirali kako je bilo predviđeno. Dinoidi/Reptoidi su bili uništeni u 98 odsto, a ostatak je pobegao na veliku planetu između Marsa i Jupitera koja se zvala planeta Maldek. Otprilike jedna polovina pra-kitova (nekih 30 miliona bića) pobegla je u okeane i upotrebila svoju punu svest da bi se tokom perioda od četiri miliona godina postupno preobrazila u prava vodena stvorenja. Drugi deo njihove civilizacije pobegao je u sazvežđe Pegaza i Ketusa, gde su čekali na svoj povratak u ovaj sunčev sistem u buduće predskazano vreme.

Do uništenja civilizacije reptoida/dinoida došlo je pre otprilike 8 do 10 miliona godina. Posle bekstva preživelih pripadnika civilizacije reptoida/dinoida na Maldek, Duhovna Hijerarhija Zemlje prepustila je fizički nadzor jedinoj preostaloj osećajnoj vrsti - kitovima. Međutim, kitovi i njihova, sada na život u svemiru prinuđena, braća bili su odlučni da uz pomoć Gospe Geje pronađu kopnenu zamenu za sada slobodno mesto čuvara kopnenog prostranstva. Zadatak da pronađu čuvara kopna pretvorio se u veliki izazov. Pra-kitovi su uz pomoć Duhovne Hijerarhije Zemlje počeli da u neposrednoj okolini galaksije tragaju (području koje zahvata oko 80 svetlosnih godina od Sunca) za mogućim kandidatom koji bi bio u stanju da zameni kitove na mestu čuvara kopnenih prostranstava Zemlje.

Posle potrage širom galaksije duge između dva do tri miliona godina, oni su konačno otkrili vodenog primata koji je počeo da se pomalja iz okeana četvrte planete u sistemu Vega. Ovi vodeni primati imali su prve začetke civilizacije kao što su mitovi, jezik i kultura lova i okupljanja u zajednice. Pošto su otkrili ovu vrstu, oni su pitali Duhovnu Hijerarhiju zvezdanog sistema Vege za dozvolu da ovu zajednicu vodenih primata tako genetski izmene, da omoguće ubrzavanje procesa njihovog razvoja kao osećajne vrste. Na taj način oni bi mogli da se pripreme i postanu vrsta galaktičkih čuvara.

Posle dobijanja dozvole za takav razvoj započeo je proces genetske izmene. Značaj ovog evolutivnog skoka od vodenog primata do čoveka sa Vege ogleda se u tome šio je stvorena nova galaktička zajednica čuvara, a to je ovim novim ljudima omogućilo da svoju tehnologiju razviju mnogo bržom stopom razvoja, nego Što bi to na drugi način bilo moguće. Ovaj važan sled događaja omogućio je ljudima da se brzo rašire u ovom delu galaksije. Pre otprilike 4.5 miliona godina ljudi su počeli da se susreću sa izviđačkim snagama Saveza Dinoida/Reploida. Ljudi su bili u stanju da se spasu zahvaljujući uplitanju Gospe Geje, a kitovi i ljudi su bili u stanju da se uspešno bore sa Savezom Dinoida/Reptoida i održavaju stanje mirovanja, istovremeno nastavljajući da se dalje naseljavaju u ovom području galaksije Mlečnog puta.

Ta se migracija nastavila tokom perioda dugog otprilike 2.5 miliona godina. Tokom tog perioda ljudi su stigli do svakog kutka vašeg sunčevog sistema i ujedinili se u ljudsku Galaktičku Federaciju koja se saglasila sa kolonizacijom vašeg sunčevog sistema. Gospa Geja je odobrila taj plan i prva kolonija na Zemlji se zvala Hibornea (takođe poznata kao Hiperboreja). (Vidi Slika 13: Migracija Civilizacija Galaktičkog Čoveka.) Hibornea je postojala oko milion godina i bila je u potpunosti civilizacije vrste Lire/Sirijusa. Kada se skupina dinoida pre oko milion godina vratila u vaš sunčev sistem da bi pomogli svojoj brojno nadjačanoj braći, videla je da ljudi vladaju najvećim delom vašeg sunčevog sistema. Sve što je preostalo od snaga reptoida i dinoida svelo se na malu koloniju na planeti Maldek i šačicu stražarskog osoblja razasutog po spoljnoj ivici vašeg sunčevog sistema.

Međutim, Savez Dinoida/Reptoida je odlučio da je kucnuo čas da ponovo uspostavi svoju vlast u ovom području galaksije nizom široko zasnovanih napada, kako na susedne zvezdane sisteme, tako i na vaš sunčev sistem. Ovi napadi imali su podršku i potporu snaga zaostalih na Maldeku, koje su sada bile sposobne da sistematski uništavaju male kolonije ljudi koje je Galaktička Federacija osnovala na Marsu, Veneri i Zemlji.

Razaranja na Marsu uništila su najveći deo njegove atmosfere i hidrosfere (okeana, reka i struja). Venera je bila bačena u uslove prave staklene bašte uz strahovito zagrevanje atmosfere, izmenjene oštrim gasovima koji guše svaki život. Kolonija Hiperborejaca na Zemlji bila je uništena serijom žestokih i osmišljenih napada u kojima su stradali svi ljudi i potpuno zbrisani svi vidovi ljudske civilizacije. Posledica svega je bila ponovo uspostavljena vlast Saveza Dinoida/Reptoida nad vašim celokupnim sunčevim sistemom.

Tokom perioda od oko 80.000 godina vaš sunčev sistem imao je ulogu predstraže za zajednicu dinoida/retoida. Budući, međutim, da su ih galaktički ljudi potisnuli duž širokog fronta koji je obuhvatao mnoge zvezdane sisteme u blizini vašeg Sunca, napokon je postalo moguće da se izradi plan za povratak ljudi u vaš sunčev sistem. Da bi se to ostvarilo, Galaktička Federacija je u ovo područje uputila veliku borbenu planetu. Cilj ove borbene planete bio je da uništi planetu Maldek koja je bila glavni administrativni centar Saveza Dinoida/Reptoida u vašem sunčevom sistemu. Posle uništenja Maldeka smatralo se da će biti relativno lako osvojiti koloniju reptoida/dinoida na Zemlji. Kratka i surova akcija je brzo izvedena i Zemlja je uspešno vraćena pod kontrolu ljudi pre otprilike 900.000 godina.

Zemljani su tada odlučili da njihova nova kolonija bude uspostavljena na kontinentu koji se zvao Lemurija. (Vidi Slika 14: Faze Civilizacije Lemurije i Osvit Ailantide.) Upravo su tu prvi ljudi doseljenici bili u stanju da uspostave civilzaciju Lire/Sirijusa, zasnovanu na demokratskim načelima u svim nivoima življenja. Tokom narednih 850.000 godina Lemurijanci su od prve kontinentalne baze,tamo gde je sada Pacifički okean, počeli da se šire i naseljavaju i druge predele planete Zemlje. Druga značajna kolonija bilo je carstvo Ji koje je zauzimalo područje danas poznato kao Srednja Kina i Tibet.

Atlantiđani su na početku razvoja svoje kolonije došli do zaključka daje njihova kultura osobena i to je na kraju u njima probudilo osećanje odeljenosti od drugih sledbenika carstava Lemurije. Atlantiđani su smatrali da nisu samo sledbenici carstva Lemurije, već da su carstvo sledbenika koje bi trebalo da postane glavno carstvo. Tako se u Atlantiđanima razvila snažna želja da unište Lemanju i njoj odane sledbenike da bi prigrabili svu moć.





Sada je neophodan kratak pregled događanja u Lemuriji, kako bi se čitalac upoznao sa pravim tokom zbivanja na Zemlji u tom periodu. Lemunjanci su razvili civilizaciju koja je u mnogim vidovima nalikovala civilizaciji Sirijusa i mnogih drugih zvezda Lire ali su takođe imali i neka osobena shvatanja. Jedno od najvažnijih uverenja bilo je da predstavljaju vrhovnu zajednicu ljudi čuvara kopnenog prostranstva na planeti Zemlji. To shvatanje je prestalo da bude važeće negde pre 50.000 godina, kada su Lemurijanci zaključili da su se carstva njihovih sledbenika razvila u dovoljnoj meri, da mogu da ponesu svoj deo obaveza kao staratelja. Ta odluka je omogućila Atlantiđanima da konačno potraže ko će im biti saveznik u velikoj zaveri sa ciljem uništenja Lemurije.

Atlantiđani su te saveznike pronašli u raznim otpadničkim odbrambenim komandama galaktičkih ljudi, koji su prvobitno uspostavili kolonije na Alfa Kentauru i Plejadama. Tokom narednih 25.000 godina Atlantiđani su uspostavljali saveze sa tim odbrambenim komandama i raznim stražama zvezdanih sistema. Ti savezi su uspostavljeni pretežno sa stražarskim kolonijama Galaktičke Federacije koje su imale shvatanja slična Atlantiđanima u vezi sa tradicijom hijerarhijske kulture. Te različite skupine počelu su da kuju zaveru čija će posledica biti razaranje Lemurije i uzdizanje Atlantide na vrhovno mesto na planeti Zemlji. Atlantiđani su strpljivo čekali pravu priliku i pre otprilike 25.000 godina odlučili, zajedno sa raznim pobunjenicima, ili da kažemo otpadnicima, sa Plejada i Kentaura da razore Lemuriju. Njihov plan i njegovo izvršenje predstavljali su uspeh sa tehnološkog stanovišta, ali su značili i razaranje jednog od meseca planete Zemlje - zajedno sa Lemurijom.

U to određeno vreme Zemlja je imala dva meseca, svaki od njih je bio veličine otprilike tri četvrtine vašeg sadašnjeg meseca. Ono što su otpadnici nameravali da urade, jeste da pomere jedan od ovih meseca u spiralnu orbitu usmerenu na dole koristeći polja sile. Pre nego taj mesec dođe u položaj kritične mase (Tačku Lagranž) u odnosu na Zemlju, on će eksplodirati i obrušiti se u vidu strahovite meteorske kiše na kontinent Lemuriju. (Vidi Slika 15: Kako je Razorena Lemurija)

Zbog veličine, silazne putanje i mase gromada razorenog meseca došlo je do poremećaja u gravitaciji i u aktivnostima tektonskih ploča. Taj događaj je izazvao vulkanske erupcije sa katastrofalnim posledicama, budući d a je uzrokovao imploziju velike gasne komore ispod Lemurije, Što je doprinelo potapanju kontinenta i srušilo vlast Lemurije.

Pre oko 25.000 godina Atlantiđani i njihovi otpadnici sa drugih zvezadnih sistema razorili su divan kontinent Lemuriju tako temeljno da se preselio u puku legendu. Jedino su u vašim nedavnim ispitivanjima okeana u području Pacifika zabeležene ogromne planine i doline i iscrtano nešto od onoga što je nekad bilo čudo na Zemlji. Posle razaranja Lemurije ništa više nije sprečavalo uspon i uticaj Atlantiđana željnih moći.

U našem sledećem poglavlju objasnićemo značaj razaranja Lemurije i razmotriti sadašnje teškoće na Zemlji u svetlu nove nedemokratske vladavine Atlantiđana.

Sigurni smo da imate brojna pitanja o onome što smo upravo izneli u ovom poglavlju. U sledećem odeljku Virdžinija će Vašti postavljati pitanja u vezi sa ˝Zaboravljenom istorijom Zemlje˝.



Odeljak Pitanja i Odgovora

Virdžinija: Danas se prvo pitanje odnosi na te tri ne-ljudske civilizacije za koje kažete da su prvobitni stanovnici naše Zemlje. Molim vas objasnite kako je svaka od ovih zajednica dospela na Zemlju i dajte nam kratak opis njihovog fizičkog izgleda.

Vašta: Zajednica pra-kitova prirodno je evoluirala na Zemlji i razvila se pre nego su se pojavili razni sisari koji sada postoje na vašoj planeti. Može se činiti da je ova činjenica u suprotnosti sa dokazima zasnovanim na kostima i drugim fosilnim ostacima pronađenim na ovoj planeti. Geolozi bi trebalo da shvate da je uništenje reptoida i dinoida uništilo i dobar deo dokaza u vidu fosilnih ostataka. Na vašoj planeti je samo zajednica pra-kitova, kako ih mi nazivamo, preostala kao naslede.

Pređimo na opis te tri različite vrste. Počećemo od dve zajednice koje sada nisu u vašem svetu - zajednicu reptoida i dinoida.

Postoji isuviše mnogo vrsta Dinoida da bi mogli lako da ih opišemo pa ćemo opisati samo dve glavne vrste. Prvu čini vrsta radnika ili vojnika i otprilike je 2 do 2,5 metra visoka. Oni su dvonošci kao i većina inteligentnih bića u ovom određenom delu galaksije. Prsti veoma nalikuju kandžama i imaju ih po tri na svakoj nozi i četiri na svakoj ruci. Ova vrsta poseduje mali, gotovo nepostojeći rep i po telesnoj gradi je veoma slična savremenom čoveku. Pojedinci se razlikuju po boji krljušti koja može biti crvena, zelena, smeđa, plava, neke nijanse plave koje gotovo deluju kao crna. Na licima su velike, ispupčene crne oči. Nos gotovo da ne postoji i deluje kao dve rupe na mestu gde bi trebalo da bude nos. Imaju jako tanka, gotovo nepostojeća usta načičkana zubima sličnim ajkulinim. Šio se tiče ušiju, one su takođe gotovo nepostojeće.

Zatim postoji vrsta dinoida vode. Ta vrsta vode je poznata Zemljanima, budući da je gotovo savršena kopija onog što se danas naziva demonom ili gnomom. To su bića koja imaju krljušt nalik reptilima i po šest prstiju na rukama i nogama povezanih opnom. Oni imaju rep sa krajem koji na vrhu nalikuje klinu ili streli. Boja njihovih očiju se kreće od crne do gotovo đavolski crvene boje i oni naravno imaju građu koja gotovo nalikuje ljudskoj. Ukratko, ova bića možete posmatrati i u njima prepoznati tradicionalno poimanje izgleda đavola.

Reptoidi su otprilike iste veličine kao vrsta dinoida radnika koju smo upravo opisali, izuzev u pogledu velikih repova koje koriste za održavanje ravnoteže. Reptoidi su mišićaviji od vrste - dinoida i poseduju vrstu isturenog lica nalik krokodilu sa zubima veoma sličnim savremenim reptilima na Zemlji. Njihove oči su sličnije čovečijim i to predstavlja osnovnu razliku između njih i dinoida. Imaju uho koje nalikuje uhu jelena a koje mogu da miču.

Pra-kit nije bio tako visok kao druga biča (on je bio visok otprilike 2 metra). Bio je dvonožac, a ruke su bile neznatno duže od njegovih nogu. Prvobitni pra-kit imao je pet prstiju i bio je pokriven debelim krznom ili dlakom. Njegovo lice bilo je nalik konjskoj glavi i imao je zaobljenije zube nego reptoidi i dinoidi. Njegove oči su bile veoma nalik ljudskim i umesto repa imao je patrljak. Konačno bio je veoma inteligentan i biće pune svesti.

Virdžinija: Koji stepen inteligencije su posedovali reptoidi i dinoidi ukoliko se koristimo koeficijentom inteligencije kao osnovom za poređenje?

Vašta: U poređenju sa savremenim Zemljaninom oni su svi bili Ajnštajni. Konačno, oni su svi posedovali sposobnost da dođu iz velike udaljenosti putujući u, da tako kažemo, svemirskim letilicama. Ne samo što su koristili svemirske letilice, već su neki od njih mogli da koriste svoja svetlosna tela i tako prelaze sa jednog mesta na drugo. Ti dinoidi i reptoidi su bili bića pune svesti.

Na Početku

Veličanstven dan sviće za planetu Zemlju i za civilizaciju ovog sveta. To može biti i ˝smak sveta˝ o kome se govori u proročanstvima zapisanim u Svetom Pismu, u drugim religijama i o kome govore indijanska plemena. U vreme ˝smaka sveta˝ dogodiće se naše uznesenje/preobražaj u potpuno svesnog galaktičkog čoveka i uspostaviće se prava civilizacija galaktičkog Čoveka (na Zemlji i u ovom sunčevom sistemu) sa punopravnim članstvom u Galaktičkoj Federaciji. Pre nego razmotrimo ove divne pojave koje sada emaniraju od naše vasionske braće i sestara, dozvolite mi da ispričam svoju priču o lome kako sam saznao za čuda koja će se uskoro dogoditi ovom svetu.

Zovem se Šeldon Nidl i naimenovan sam za predstavnika Galaktičke Federacije. Na ovaj položaj me je postavio savetnik sa Sirijusa i galaktička prisutnost po imenu Vašta. Vašta mije objasnio da je poruka koja sledi poruka ljudi sa Sirijusa i njihovog Saveta Uznetih Učitelja o tome šta će se dogoditi mojoj sabraći Zemljanima u narednih nekoliko godina.

Uvod u moje susrete sa našom galaktičkom porodicom, posebno sa ljudima sa Sirijusa, počeo je kad mije bilo oko devet godina. Moja porodica se upravo preselila iz naše iznajmljene kuće u Bafalu, Njujork, u našu vlastitu kuću u obližnjem predgrađu. Pošto snio se smestili, život je uglavnom počeo da ide svojim uobičajenim tokom, a onda se, nakon otprilike dva meseca, počelo da događa nešto veoma neobično i u prvo vreme veoma zastrašujuće. U to vreme sam se .suočio sa iznenadnom pojavom dve plavičasto-bele lopte neposredno iznad zaglavlja mog kreveta. Ta dva neobična svetla bila su veličine pesnice odraslog Čoveka i pojavljivala su se tačno kao satni mehanizam neposredno pred moj odlazak u krevet.

U prvi mah sam bio uplašen i smetala su mi. Konačno sam bio čvrsto rešen da otkrijem njihovo poreklo i da prekinem njihovo pojavljivanje svake noći iznad zaglavlja mog kreveta. Roletne, trake za zaptivanje i druga slična pomagala koja sam koristio da presečem put svakom tračku svetlosti učinile su sobu više nalik mračnoj grobnici nego sobi za spavanje. Pa ipak, Što sam više zatamnjivao svoju spavaću sobu to su više okruglasta plavičasto-bela svetla sjajila na ravnomeran i divan način.

Budući da nije bilo kraja ovoj neobičnoj pojavi, ja sam se zaista zabrinuo za sebe. Da li je to bila iluzija? Da li me je okruživala neka vrsta nestvarne utvare? Sve je to preraslo u jedan od najstrašnijih perioda u mom životu. Moja su se pitanja umnožavala, a moje čuđenje je stalno raslo sve do jedne večeri kada je jedan veoma lep i ljubavlju ispunjen muški glas iznenada glasno progovorio u mojoj spavaćoj sobi. Glas je rekao da potiče sa jedne zvezde iz naše galaksije poznate kao Sirijus B i da je došao da bi započeo moje podučavanje. Ovo podučavanje se kasnije potvrdilo kao temelj moje sadašnje misije na ovoj planeti i objašnjenje za neke neverovatne stvari koje će se dogoditi na Zemlji tokom narednih nekoliko godina.

Međutim, tih dalekih pedestih taj glas je predstavljao zbunjujuće iskustvo za mene zato što sam ga shvatio kao neku vrstu halucinacije. Glas je shvatio ovaj nesporazum i saopštio da je njegova svrha da me poduči koristeći se ljubavlju i svetlošću. On je takođe obećao da će dokazati svoje stvarno postojanje putem jednostavnog opita. Zatraženo je od mene da skinem trake sa roletni koje su skoro u potpunosti zamračivale moju sobu i da pogledam kroz prozor u noćno nebo. Kad sam podigao roletne iznenada se, na moje čuđenje, visoko u vazduhu pojavila formacija od devet NLO-a u obliku slova V koja kao da je plamtela nalik nekoj neobičnoj i neuobičajenoj zvezdi. Vašta (izvor glasa) mije rekao da će ta jedinstvena zvezdama nalik formacija promeniti oblik u onaj kakav ja budem zamislio.

Pošto su ti brodovi nekoliko puta menjali položaj, pitao sam da li je to bio događaj koji se javlja jednom u životu ili je to nešto što će se događati redovno. Vašta mi je rekao glasom koji izaziva ljubav i samilost da je ovo posebno izvedeno da bih ja prihvatio njegovo prisustvo kao stvarnost i bio spreman da verujem u njegove poruke. Kasnije sam ga upitao da li mogu o ovom zadivljujućem svetlosnom prikazu da pričam sa svojom mladom sestrom i Vašta se složio. Ona je bila spremna da se igra i nas dvoje smo započeli uzajamnu vezu sa bićima sa Sirijusa, učestvujući u zajedničkom noćnom poduhvatu pomeranja brodova u neku od formacija koju bi izabrali.

Ove noćne dogodovštine su konačno imale za posledicu da bilo u vidu iskustva izvan tela ili stvarnog fizičkog (u telu) iskustva posećujemo matični brod bića sa Sirijusa. Tokom narednih nekoliko godina ove posete i prateća usmena uputstva navela su moju sestru i mene da poverujemo da nas nisu odgojili naši roditelji već bića sa Sirijusa po uputstvima Vašte. Ovi događaji izazvali su neku vrstu nadrealističkog postojanja i otežavali su nam i jednom i drugom da u potpunosti shvatimo šta se događa. Sve to nas je zbunjivalo, ali je istovremeno bilo i tako neverovatno divno iskustvo prožeto velikom brižnom ljubavlju. Bio je to drugi način posmatranja ljudske civilizacije i upotrebe ljudske svesti.

Štaviše, te poruke i iskustva počela su da doprinose da u meni dođe do neke vrste razdora. Bića sa Sirijusa su se i dalje koristila dostignućima razvijene nauke koja su delovala gotovo kao magija i objašnjavali načela grade galaksije koja su ukazivala da kosmologija Zemljana potpuno greši u svojim teorijama o univerzumu. Taj razdor koji sam osećao u sebi između njihovih saznanja i spoznaja nauke na Zemlji i naše kosmologije postao je još naglašeniji kada su me bliže upoznali sa elementima svoje nauke. Do tog razdora je došlo zato što sam dugi niz godina učestvovao u seminarima letnjih naučnih škola koji su počeli da se održavaju u periodu neposredno posle lansiranja Sputnjika (1958.-1961.) i zbog moje neutoljive potrebe da pratim literaturu iz svih oblasti nauke. (Kad mije bilo sedam godina čitao sam tekstove iz univerzitetskih udžbenika za fiziku i srednjoškolske udžbenike za napredne tečajeve iz antropologije.)

Činilo mi se da se u meni polako širi nerazrešiv jaz između nauke na Zemlji i nauke sa Zvezda. Zapravo, kako su se razvijale mogućnosti za uspešnu karijeru u oblasti nauke, shvatio sara da moram da se odlučim, pa sam na početku nižih razreda srednje škole doneo kobnu odluku da je došlo vreme da me bića sa Sirijusa napuste. Budući daje njihova nauka bila neverovatna i zapanjujuća, ona je kidala moje veze sa naukom na Zemlji koja se tako duboko uvrežila u meni. Zbog toga sam ih zamolio da odu. Oni su to i učinili, ali uz napomenu da će se u moj život vratiti u odgovarajuće vreme i u pravom trenutku.

Potom sam počeo da ispoljavam sve veće zanimanje za nauku i pohađao sam napredne tečajeve matematike, fizike i hernije. Međutim, kad je na koledžu u vreme dok sam bio brucoš došlo do ličnog sukoba između mene i podpredsednika odeljenja za fiziku prilike su se promenile. Između nas dvojice došlo je do neslaganja oko formulacije teorema iz mehanike Isaka Njutna i njihove primene u savremenoj kosrnologiji kao i u subatomskoj fizici. Ovaj sukob me je naterao da promenim glavni predmet i umesto da studiram fiziku predem na političke nauke a kao sporedne predmete uzmem antropologiju, sociologiju i odlučim se još za neke druge naučne programe iz raznih oblasti. Na poslednjoj godini studija osetio sam potrebu da se opredelim za izučavanje istorije Jugoistočne Azije koja se bavi narodima Malezije, Filipina i Indonezije.

Pošto sam magistrirao 1970. napustio sam akademiju i potražio zaposlenje. Međutim, teška privredna situacija i mogućnost da dobijam samo kratkoročna zaposlenja doprineli su da se odlučim da upišem treći stepen i steknem doktorat u oblasti istorije Jugoistočne Azije. Godine 1973. sam se prvo vratio u Ilinois, a potom otišao na Univerzitet Južne Kalifornije, gde sam na političkim naukama stekao još jednu magistarsku titulu specijalizirajući međunarodne odnose i državno ustrojstvo. Krajem 1975. ostalo je još samo da upotpunim svoju disertaciju i odbranim doktorat; međutim, to nikad nisam ostvario zato što sam se zainteresovao za pripremu jednog televizijskog dokumentarca - i mogućeg dugometražnog filma - o životu i otkrićima Nikole Tesle. Tesla je bio genije koji je izumeo elektrotehniku koja sada vlada svetom.

Nikola Tesla je bio moj heroj tokom svih programa letnjih naučnih seminara u kojima sam učestvovao kao osnovac i učenik nižih razreda srednje škole. U to vreme sam zaključio da je on zaista bio jedan od velikih neopevanih heroja savremene nauke zato što je bio otac savremene nauke o elektricitetu i svih neverovatnih izuma koji obeležavaju tehnologiju dvadesetog veka. Zato sam hteo da iskoristim priliku da ponovo proučavam Teslu i mogućnost da snimim televizijski dokumentarac koji bi pomogao ljudima da shvate mnogobrojne Tesline darove čovečanstvu.

Fotonski pojas - Pitanja i Odgovori

(Zbog ključnog značaja poruke o fotonskom pojasu - posvetićemo ćelo poglavlje pitanjima i odgovorima sa namerom da bliže objasnimo poruku.) .

Virdžinija: Pozdravljam danas Savet Sirijusa i želela bih da se prisutni predstave.

Vašta: Kao prvo, sa vama je Vašta. Danas smo prisutni nas trojica. Pridružili su mi se moj naučni saradnik Aumtron i istoričar Teletron da bi doprineli razumevanju onog Što se danas mora znati. (Aumtron je vrhovni sveštenik/savetnik naučno-inženjerskog klana i jedan od predstavnika Sirijusa u Savetu Centralnog Sunca na čijem je četu Metatron. Dodatak ˝tron˝ imenima bića sa Sirijusa označava galaktičku titulu sa značenjem Gospodarili Učitelj.)

Virdžinija: Pre nego saslušamo poruku koju nam prenosite, zamolila bih vas da za naše čitaoce date neke uvodne napomene. Molim vas da nam kažete koliko članova ima Savet Sirijusa i kakvu ulogu ili položaj ima Vašta. Od koristi bi nam bilo i da razumemo zašto su baš ta određena bića koja ste spomenuli danas, ili neka druga, došla da nam pomognu i zašto. Moramo da vas pitamo ko ste i zašto se bavite ovim poslom, kako bi naši čitaoci stekli utisak o predanosti vašeg saveta, njegovoj stručnosti i brizi za čovečanstvo.

Vašta: Počnimo sa opštim obeležjima Saveta Sirijusa. Nas je ukupno šestoro, ali će samo četvoro dati svoj fizički doprinos ovoj knjizi. Druga dva člana zadužena su za održavanje energije, za održavanje veze sa Duhovnom Hijerarhijom i za posredovanje između zvezdanog sistema Sirijusa i vašeg sunčevog sistema. Od ovih četvoro članova saveta, ovde su trojica (Vašta, Aumtron, Teletron) da bi vam dali svako za ovo poglavlje neophodno tehničko objašnjenje. U IV Poglavlju ćete se upoznati sa Sirej, našim ženskim članom saveta.

Ovde smo iz dva osnovna razloga. Prvi je da pokažemo da su ovaj određeni projekat izvela bića sa Sirijusa iz velike ljubavi prema deci koju su preneli u vaš svet pre mnogo, mnogo hiljada godina u vreme drevne Lemurije. Sada nas jedino zanima da nastavimo sa nadgledanjem vašeg duhovnog razvoja - kao i saradnja sa Duhovnim Hijerarhijama vaše planete i vašeg sunčevog sistema - kako bi današnji Zemljani mogli da ponovo razviju punu svest. Drugo, došli smo kao predstavnici Galaktičke Federacije osnovane da bi donela snažnu svetlost Vrhovne Stvaralačke Sile u ovu slavnu galaksiju.

Mi smo stoga ovde da sa ljubavlju i svetlošću nadgledamo i pomažemo. Mi Članovi ovog saveta smo sposobni i voljni da obavimo taj zadatak, budući da nas je naimenovao viši savet koji bi se na vašem jeziku mogao nazvati uzneti učitelji, a na našem jeziku (prevedeno na vaš) galaktička prisutnost.

Mi i bića sa brojnih viših nivoa postojanja zalažući se za vas, stupili smo su u vezu sa drugim uznetim učiteljima, anđelima i arhanđelima brojnih dimenzionalnih carstava fizičkog svemira. Svi oni saraduju na uspostavljanju nove energije ljubavi i mudrosti širom galaksije zato što je ponovo došlo vreme da se vaša planeta vrati svojoj raznolikoj galaktičkoj porodici. Da, vi ćete iskusiti veliki skok napred u Doba Svetlosti i mogućnost da vas međudimenzionalna Hristova Svest duboko prožme. Ta Hristova Svest teče iz same srži stvaranja u ovaj svet. Ona teče da bi više ljubavi i svetlosti moglo da dopre do pune svesti i da bi svi muškarci i žene na vašoj planeti mogli da se ponašaju kao čuvari planete Zemlje i njenog pratećeg sunčevog sistema.

Virdžinija: Shvatam, zahvaljujemo se za ovaj uvod i izražavamo zahvalnost svima koji su uključeni u ovaj poduhvat podrške. Sada bih želela da se preko Vašte obratim savetu sa pitanjem - postoje li u našem jeziku neke druge reči koje opisuju fotonski pojas ili je to potpuno novi pojam sa kojim tek treba da se srodimo?

Vašta: Pa, sam fotonski pojas bi mogao da se nazove ˝velika svetlost koja dolazi˝. Foton je posebna vrsta energije koju vi još niste utvrdili. Upravo sada, energije fotonskog pojasa se nalaze pod takvim uglom da ih je veoma teško uočiti izuzev veoma moćnim astronomskim instrumentima. Vlade na vašoj planeti su uglavnom sprečavale da osobe - koje su imale pristup takvim instrumentima prenose svoje rezultate javnosti. To potiskivanje izazvalo je veliku zbunjenost kod onih koji su raspolagali podacima o njihovom pravom razlogu i prirodi. Budući da su vaši instrumenti još uvek veoma ograničenih mogućnosti u pogledu tačnog utvrđivanja fotonske energije, razmišljajte zasad o njoj samo kao o velikoj svetlosti koja se spominje u proročanstvima mnogih naroda tokom poslednjih nekoliko hiljada godina pisane istorije čovečanstva na vašoj planeti.

Virdžinija: Da li je to ono što obično nazivamo Božja svetlost ili Božja energija? Sa kog nivoa ili dimenzije ona dolazi?

Vašta: To je niži nivo vibracije od vibracija energija čistog Božjeg svetla; ipak, to je snažna nebeska energija. Ona je uspostavljena sa svrhom da u raznim zvezdanim sistemima izazove promenu svesti, da ih sprovede kroz promene i izmene dimenzija. Upravo će to ponovo da se dogodi ovde na Zemlji. Vas ponovo očekuje iskustvo drame u kojoj je Zemlja i njen sunčev sistem više puta učestvovao, budući da ovaj celokupan proces obuhvata ciklus od oko 26.000 godina.

Poslednji susret sa fotonskim pojasom odigrao se u vreme razaranja Lemurije pre otprilike 25.000 godina; međutim, on nije bio uzrok njenog uništenja kao što ćemo kasnije objasniti.

Virdžinija: Možete li nešto više da kažete o osobinama te energije i da joj odredite dimenziju tako da možemo da razumemo?

Vašta: To je energija koja je prisutna u stvarnosti treće i četvrte dimenzije. To je snažna svetlosna energija koja se menja i preobražava i otvara širom kapije dimenzionalnog vremena - što je upravo suština četvrte dimenzije. Zato uvek kad se Zemlja i njen sunčev sistem menjaju prolazeći kroz fotonski pojas, dolazi do značajnih izmena u radioaktivnoj aktivnosti i električnom i magnetskom polju vaše planete. Neke promene do kojih je dolazilo prouzrokovale su velike katastrofe, pa se uglavnom može govoriti o strašnom predznaku promena na nebu kroz koje vaša planeta s vremena na vreme prolazi.

Virdžinija: Na ilustraciji fotonskog pojasa (Vidi Slika I, II Poglavlje, Grada Fotonskog Pojasa), on nalikuje kolutu sazdanom od energije i čestica. Da li uvek ima isti oblik?

Vašta: On se povremeno menjao, budući da je to međudimenzionalna energija. Oblik u kome je ovde prikazan, međutim, predstavlja jedan od njegovih skorašnjih vidova stvarnosti. To je najpribližniji prikaz koji možemo da damo. Naučnici sa Zemlje koji su zapravo otkrili fotonski pojas i kojima je tajno data dozvola da o njemu govore, primetili su da on emituje strahovite količine gama zraka i druge čestice sa jakim zračenjem. Budući da je to zračenje prisutno duž ćele ivice ovog određenog pojasa, naučnici su veoma zabrinuti. Objasnićemo vam, međutim, celi proces kako bi vam bio jasan.

Unutrašnjost vaše planete ispunjava veliki svetlosni mehur, hologram, koji su 1972. ustanovila bića sa Sirijusa. Hologram je bio odgovor na delovanje sila tame koje su na poguban način promenile polaritet vašeg Sunca. Da bi se zaštitio vaš sunčev sistem i vaša planeta od štetnih uticaja Sunca, stvoren je hologram, a prvobitni polaritet vašeg Sunca vraćen. To je učinjeno između 1987. i 1989. u okviru priprema za dolazak fotonskog pojasa.

Budući da Gospodari Vremena i Duhovne Hijerarhije izazivaju velike promene energije, u ovom sunčevom sistemu stalno dolazi do različitih izmena i promena. Zato će se tek dva do šest meseci uoči ulaska u pojas znati tačno vreme kada će se to stvarno i dogoditi. Tada ćemo se u velikom broju spustiti da bi zaštitili svekoliku planetu od negativnih fizičkih posledica i da bi vas naučili kako da koristite fotonsku energiju. Mi donosimo pomoć i nadu! Međutim, vreme našeg dolaska zavisi od obrazaca energije i promena u ljudskoj svesti na vašoj planeti. Opominjemo vas da se približavate ključnom obrazcu energije koji će odrediti konačni trenutak ulaska vaše planete i njenog sunčevog sistema u tu izuzetnu fotonsku svetlost.

Virdžinija: Možete li mi odgovoriti zašto je važan taj oblik koluta (manaski prsten)?

Vašta: Bitan je zato jer predstavlja ono što bi se moglo nazvati oreolom u galaksiji. On služi u velikoj meri isto kao i oreol iznad glave uznetog sa energijama oko krune. Taj oreol kako na simboličan tako i na fizički način pokazuje šta će ta energija učiniti svakome sa kim se susretne. On će biti veliki Božji ispit, značajna promena stvarnosti za svakog. Pojas će uzrokovati da se svako ko ga doživi uzdigne u nove stvarnosti i dimenzije i pripremiće ga za veliki izazov sa kojim je u stanju da se suoči.

Virdžinija: Poređenje sa oreolom je divno! Molima vas da podrobnije objasnite zašto ljudska porodica na Zemlji i sama planeta dobijaju podršku u određeno vreme.

Vašta: Prvi razlog je da je počevši od 1950. pokrenut značajan razvoj ljudske svesti, da se on ubrzavao tokom šesdesetih i sedamdestih - a posebno krajem 1980. Drugi je taj što je Duhovna Hijerarhija Gospe Geje (ime koje smo dali Zemlji i svim njenim anđelima, arhanđelima i uznetim učiteljima) odlučila da spasi civilizaciju vaše planete, suprotno mišljenju Regionalnog Saveta Sirijusa u Galaktičkoj Federaciji. Kitovi i Duhovna Hijerarhija Zemlje prvo su početkom sedamdesetih zatražili da se vašoj civilizaciji olakšaju neki problemi vezani za Sunce tokom ovog određenog ciklusa u iskustvu fotonskog pojasa.

Mi na Sirijusu smo krajnje predani želji da pomognemo Duhovnoj Hijerarhiji vaše planete i sunčevog sistema i uvek radimo ono što osećamo da je želja velike volje Božje Sile. Zato smo počeli da se zalažemo u vašu korist kod drugih članova Regionalnog Saveta Sirijusa u Galaktičkoj Federaciji, kako bi zaštitili vaš fizički svet od nepojmljive katastrofe koju bi nesumnjivo izazvalo približavanje fotonskog pojasa. Fotonski pojas bi izazvao strahovitu katastrofu na koju su upozoravali mnogi vaši fizičari tokom poslednjih petnaest godina. Međutim, zahvaljujući tome što se umešala Duhovna Hijerarhija Zemlje i zato što je posle 1950. došlo do razvoja ljudske svesti, prednost je data novom toku događaja i ta odluka se sada primenjuje.

Virdžinija: Hvala vam za tu energiju i napor. Drugim rečima dakle, da kitovi, Duhovna Hijerarhija i vi sa Sirijusa niste pozvali Regionalni Savet Sirijusa u Galaktičkoj Federaciji na blagost, došlo bi do razaranja?

Vašta: Da. Vidite, mnogi članovi u Regionalnom Savetu Sirijusa u Galaktičkoj Federaciji (koji je nadležan za vašu određenu planetu i sunčev sistem) prvobitno su se saglasili da je ljudima potrebno iskustvo fotonskog pojasa. To su odlučili zato što se svesti izmenjene ljudske civilizacije na vašoj planeti nije uzdigla na željeni nivo – nivo potreban da bi došlo do opšteg izbavljenja. Međutim, zahvaljujući intervenciji Duhovne Hijerarhije (uključujući vaše velike duhovne vode kao što je Gospod Isus, itd.), uplitaju kitova kao i zalaganju nas sa Sirijusa u Galaktičkoj Federaciji - članovi Regionalnog Saveta Sirijusa su posle glasanja u prilog usvajanja sadašnjeg pozitivnog plana sa kojim vas upoznajem, dozvolili da se taj strahotni fotonski pojas izmeni.

Virdžinija: Sigurna sam da govorim u ime mnogih ljudi kad Vam kažem HVALA što ste se umešali! Mnogi će Zemljani kad čuju za mogući prestanak rada električnih uređaja tokom 5-6 dana boravka u nultoj zoni reći da će umesto njih koristiti logorske vatre i štednjake i grejače na gas i tako dalje. Možete li nešto da kažete o upotrebi vatre i drugih zamena za električne uređaje?

Vašta: Uobičajeni uređaji koji služe za proizvodnju toplote a imaju pogon na ugalj radiće i dalje, međutim, mi bi zamolili sve ljude na ovoj planeti da prihvate naše savete. Pre nego dođe do iskustva fotonskog pojasa i ovaj oreol velike promene ne postane stvarnost svakodnevnog života u ovom svetu, znajte da ćemo doći da vam pomognemo. Da! Doći će do spuštanja velikog broja predstavnika ove Galaktičke Federacije raspoređenih u takozvane Timove za Prvi Kontakt.

Doći ćemo u velikom broju na vašu planetu iz samo jednog razloga. Naš cilj je da pomognemo svekolikoj civilizaciji na vašoj planeti da se uzdigne u civilizaciju naredne dimenzije, da postane galaktička civilizacija - da vam pomognemo da se preobrazite u galaktičke ljude. Zato ćemo obezbediti jedinice za proizvodnju električne energije za osnovne potrebe u domaćinstvu, brinućemo takođe i o odeći, hrani i tako dalje. To će omogućiti svima na vašoj planeti da ne zanemare svoje osnovne potrebe i imaju sve što je neophodno. Budući da moramo u potpunosti da očistimo vašu zatrovanu atmosferu, bilo bi nam drago ako bi na najmanju moguću meru sveli korišćenje tehnologije zasnovane na ugljeniku. To znači da bi trebalo izbegavati ili u najmanjoj mogućoj meri koristiti logorske vatre i druge oblike sagorevanja goriva koje sadrži ugljenik, kao što su kerozinske lampe i štednjaci na butan.

Virdžinija: Spomenuli ste pritisak na planetu tokom predstojećih promena, mada tvrdite da neće doći do obrtanja polova. Neki ljudi misle da će taj pritisak izazvati sudare tektonskih ploča i seizmičku aktivnost snažnih razmera, itd. Da li je to verovatno ili kako možete to podrobnije da nam objasnite?

Vašta: Da budemo načisto, fotonski pojas koji se približava izaziva popriličan pritisak na vaš celi sunčev sistem, a ne samo na planetu Zemlju. Međutim, podrška koju dobijate sa tri nivoa pomaže vam da se suočite sa tim problemom. Podršku vam pružaju s jedne strane dušebrižnici i anđeli iz mnogih različitih dimenzija. Pomažu vam, zatim, bića u ljudskom obliku koja sarađuju sa Božjom silom. Konačno, pomažemo vam i mi, naravno, postavljanjem zaštitnih obrazaca energije oko vaše planete. Zahvaljujući ogromnom zajedničkom zalaganju seizmičke aktivnosti se zadržavaju u najmanjim mogućim okvirima. To je razlog što razni zemljotresi širom vaše planete nisu bili u toj meri razarajući kao što su mogli da budu.

Seizmička aktivnost na vašoj planeti održavaće se na što je nižem nivou, međutim neke vrste aktivnosti mora biti, budući da postoji obrazac prirodnog oslobađanja energije koji normalno važi za Zemlju. Zar i sami ljudi nisu izazivali razarajuće eksplozije ispod i iznad tla koje su uzele svoj danak? Možda će neki ljudi na ovoj planeti poginuti ili morati da se presele uprkos tome što dajemo sve od sebe, budući da postoje siromašne zemlje gde građa kuća ili javnih zgrada nije u stanju da odoli čak ni najmanjem podrhtavanju. Razlog tome je jeftina gradnja ili nepoštovanje propisa o gradnji na trusnom području. Žao nam je što do smrti kao posledice prirodne pojave mora da dođe i uveravam vas da činimo neverovatne stvari da bismo umanjili razmere onog što bi inače značilo katastrofu za skoro celu planetu!

Ulazak Zemlje u fotonski pojas

Vašta i još dvojica članova Saveta Sirijusa želeli bi sada da govore o izuzetnom događaju, kako na fizičkom tako i na duhovnom planu, pred kojim se Zemlja neposredno nalazi. (Vašta je galaktička prisutnost koja je na zadatku kao novoizabrani uzneti učitelj Sirijusa. Kad se ova knjiga dovede do kraja Vašta će bili unapređen u samostalnog uznetog učitelja.) Njemu su se u ovom kazivanju pridružili Aumtron i Teletron - stručnjaci sa Sirijusa za nauku i istoriju - međutim, Vašta će biti jedini predstavnik Saveta koji će u ovoj knjizi govoriti.

Ovde smo da bi saopštili činjenicu da se vaš sunčev sistem podešava za ulazak u nepregledan sloj svetlosti nazvan fotonski pojas i da će do toga doći negde između marta 1995. i decembra 1996. Taj fotonski pojas - golema svetlosna masa - biće vaše vozilo ka ponovnom postizanju pune svesti i potpunom preobražaju DNK i sistema čakri. Ove neverovatne promene neće zauvek izmeniti samo vas, već i vašu planetu i vaš sunčev sistem, zato što će fotonski pojas uzdići vaš sunčev sistem u višu dimenziju (iz 3. u 5.), omogućavajući vašoj planeti da u okviru sunčevog sistema zauzme nov položaj u svemiru bliži zvezdanom sistemu Sirijusa. U ovom trenutku se možda pitate ... šta je to fotonski pojas? Zašto niste do sada ništa o njemu čuli? Ako je on toliko značajan zašto ga naučnici ne spominju?

Fotonski pojas, ogroman objekat toroidnog oblika sazdan od čestica fotonskog svetla, vaši naučnici su otkrili prvi put 1961. u blizini Plejada pomoću satelitskih instrumenata. (Vidi Sliku 1: Grada Fotonskog Pojasa.) Izlaganje u ovoj knjizi uglavnom će biti posvećeno ulasku Zemlje u fotonski pojas - a povremeno približavanju fotonskog pojasa Zemlji. Istina je zapravo da se vaš sunčev sistem i fotonski pojas kreću jedan prema drugom.

Oni koji nisu čuli za čestice fotonskog svetla treba da znaju da su one posledica sudara antielektrona (pozitrona) i elektrona. Taj sudar u deliću sekunde dovodi do uzajamnog poništavanja te dve čestice. Masa kao posledica ovog sudara u potpunosti se pretvara u energiju koja se registruje kao foton ili svetlosna čestica. U prvoj četvrtini ovog veka engelski fizičar Pol Dirak izneo je pretpostavku da uz svaku česticu mora da postoji slična antičestica. Dr. Kad Dejvid Anderson, dobitnik Nobelove nagrade 1936., otkrio je 1932. prvu antičesticu - pozitron ili pozitivni elektron. Vaši naučnici su do 1950. otkrili i antiprotone i antineutrone.

Značaj ovih otkrića nije samo u tome što dokazuju Dirakove teorije. Ta otkrića, što je još važnije, omogućavaju naučnicima na Zemlji da otkriju nov i njima nepoznat oblik energije. Energija kao posledica sudara antičestice i čestice (na primer, sudara antiprotona i protona) poznata je kao fotonska energija i biće glavni izvor za sve vaše energetske potreba u budućnosti. Zapravo, doba nove energije koje će zavladati na vašoj planeti može se nazvati "Doba Fotonske Energije".

Fotonski pojas je prvi put otkriven kada je čuveni britanski astronom ser Edmund Halej započeo sa proučavanjem Plejada početkom 18, veka. Haleja je proslavilo otkriće komete koja nosi njegovo ime i koja je, kako je izgledalo, potvrđivala Njutonove zakone o kretanju planeta. Halej je otkrio da najmanje tri zvezda iz zvezdanog sistema Plejada nisu na mestu na kome su ih obeležili razni astronomi antičke Grčke. Razlika u položaju je u Halejevo vreme bila već tako velika da je bilo nemoguće ustanoviti da li su pogrešili Grci ili Halej. Halej je stoga zaključio da se Plejade kreću u okviru određenog sistema kretanja.



Sto godina kasnije proniciljiva zapažanja Frederika Vilhelma Besela pokazala su da je ovo shvatanje tačno. On je otkrio da se sve zvezde u Plejadama pomere za približno 5.5 lučnih sekundi za stoleće. Paul Oto Hese je takođe proučavao Plejade i otkrio da se pod apsolutnim pravim uglom (90 stepeni) u odnosu na kretanje zvezda u Plejadama nalazi fotonski pojas toroidnog ili prstenastog oblika debljine oko 2.000 svetlosnih godina ili 759.864 milijardi milja. Budući da su rezultati Besela i Hesea o Plejadama tačni, vaša Zemlja sada sa ulaskom u fotonski pojas završava ciklus koji traje između 24.000 do 26.000 godina.

Budući da će Zemlja uskoro ući u fotonski pojas, morate da znate šta to znaci za ljudsku civilizaciju na Zemlji. Mnogi vaši astrolozi kao i mnogi naučnici i istoričari smatraju da sledeći milenijum predstavlja početak novog doba za čovečanstvo. Za astrologe na Zemlji to novo doba je Doba Vodolije, vreme korenitih promena u nauci, tehnologiji i svesti. Naučnici i istoričari ga vide kao doba ogromnih teškoća sa kojima društvene i političke strukture vaše civilizacije možda neće biti u stanju da se izbore. Bilo kako bilo, sada se može činiti da je u pitanju ili uvod u novo divno doba ili u čas vašeg izumiranja. Ostaje pitanje - koju će ulogu imati fotonski pojas koji se približava?

Da bismo odgovorili na ovo pitanja pogledajmo sami fotonski pojas. (Vidi Slika 2: Presek Fotonskog Pojasa.) Fotonski Pojas može se podeliti na tri dela. Prvo ćete ući kroz takozvanu nultu zonu. Prolazak kroz nultu zonu trajaće oko 5 do 6 dana uključujući i otprilike 3 dana potpune tame. Posle toga ćete ući u glavni deo pojasa i biti u neprekidnoj dnevnoj svetlosti (24 sata dnevno). Ovo putovanje obično traje oko 2.000 godina i završava se izlaskom vašeg sunčevog sistema na drugom kraju pojasa ponovnim prolaskom kroz nultu zonu izlaza u trajanju od takođe 5 do 6 dana. (Vidi Tabela 1: Vaše Ljudsko Iskustvo u Fotonskom Pojasu.)

Međutim, u ovom ciklusu, Vrhovna Stvaralačka Sila (Bog) je uredila da vaš sunčev sistem uđe u međudimenzionaIni mehur za spašavanje koji će ga izbaciti iz fotonskog pojasa kroz petu dimenziju u položaj na oko tri svetlosne godine udaljenosti od zvezdanog sistema Sirijus (sada je Sirijus oko 8.3 svetlosne godine udaljen od Zemlje). Do tog mehura ćete stići oko 2012-2013. godine n.e. Taj period od otprilike 17 godina (1996.-2013.n.e.) obeležiće kraj perioda dnevnog svetla u trajanju od 24 sata i povratak na približni ritam smenjivanja 12 sati svetla/12 sati mraka.

Kao što smo upravo ustanovili, fotonski pojas okružuje veliki štit koji se zove nulta zona. Da možete da zavirite u nultu zonu, videli bi da je to zapravo područje energije pod strahovitim pritiskom. To je područje tako snažno sabijenih magnetskih polja da je svakoj vrsti trodimenzionalnog magnetskog polja nemoguće da tuda prođe i ostane nepromenjeno. To znači da magnetsko polje Zemlje i vašeg Sunca mora da se pretvori u novu vrstu međudimenzionalnog magnetizma. Možete zato da očekujete promene u električnom, magnetskom i gravitacionom polju Zemlje. Ta pramena je upravo u toku.



Tokom proteklih nekoliko decenija magnetsko polje Zemlje je postepeno slabilo gotovo do nule. Mnogi Zemljani su ovu pojavu koristili kao dokaz da će krajem ovog veka doći do obrtanja polova. Međutim, ovaj savet i naučnici Sirijusa Članovi ovog saveta vas uveravaju da do obrtanja polova neće doći! Promene u magnetskom polju Zemlje su prateća pojava pritiska fotonskog pojasa na vaš sunčev sistem.

Kad u potpunosti zaronite u fotonski pojas, nijedan električni uređaj neće moći da radi. To znači da u vreme dok Zemlja boravi u fotonskom pojasu neće radili ni akumulatori ni električna kola. Biće vam potreban nov oblik energije - fotonska energija - da bi mogli da koristite svoje postojeće, ali ubrzo potom prilagođene, električne uređaje.



Drugi značajan događaj koji vam predstoji sa približavanjem nultoj zoni jeste povećanje pritiska na vazdušni omotač planete i njenu površinu. Tom pritisku ste već izloženi, što se da zaključiti na osnovu povećane seizmičke aktivnosti od 1960. do danas. Zemlja je trenutno u periodu kada se širom planete beleže pojačane seizmičke aktivnosti. Isto važi i za vulkane. Došlo je takođe i do značajne promene u meteorološkim obrazcima vaše planete koji utiču na uobičajene cikluse kiše. Suše u Kaliforniji, podsaharskoj Africi, na jugu srednje Indije i u severnom delu Čilea, primeri su kako je ovaj događaj izmenio tokove unutrašnjih struja okeana. Pored toga, otvaranje ozonske rupe na kraju sedamdesetih i na početku osamdesetih godina ukazuje na drugu ključnu promenu do koje je došlo delom zbog približavanja fotonskog pojasa. Još je značajnije što ovaj predstojeći događaj utiče i na vaš sunčev sistem korenito menjajući ciklus sunčevih pega, pa čak i temperaturu na površini Sunca. Osmotrimo Sunce i vidimo šta će se sa njim dogoditi.

Naučnici Sirijusa su 1987. i 1988. promenili polaritet finih tela Sunca tako da fotonski pojas ne može ni na koji način da naudi vašem sunčevom sistemu. Prvo smo promenili polaritet finih tela Sunca povezujući ih sa novim mrežama koje su postavili Gospodari Vremena (Božja stvaralačka i nadzorna sila koja se bavi stalnim stvaranjem ovog fizičkog svemira). To će omogućiti Zemlji bezbedan ulazak u fotonski pojas. Drugo, naučnici naše Galaktičke Federacije izmenili su vremenski raspored ciklusa sunčevih pega da bi olakšali Suncu da se prilagodi novini vezama svog finog tela. U želji da ostvare sklad, oni su stvorili drugu vrstu Sunca. Novo Sunce je reagovalo pojačanom aktivnošću zračenja i opštim hlađenjem zvezde. Obavljanjem ovog posla smanjen je strahovit pritisak na vaš sunčev sistem. Da nije izmenjen međudimenzionalni polaritet, fotonski pojas bi u nultoj zoni uništio Sunce a Zemlja bi isparila. Stoga, budući da se približavate ulasku u fotonski pojas, neka vas u teši činjenica da je Sunce korenito izmenjeno i da je sada sposobno da uspešno uđe u fotonski pojas.

Postoje dva razloga zbog kojih je Sunce podvrgnuto podešavanju i dovedeno u bezbedan položaj da bi moglo neposredno da ude u fotonski pojas. Prvo, fotonski pojas je međudimenzionalni događaj koji podrazumeva postupni ulazak Sunca u ispravnom položaju. (Sunce mora biti na relativno niskom nivou aktivnosti i sposobno da se lako prilagođava brzim promenama koje nameće ulazak u fotonski pojas.) Drugo, Zemlja se mora budno motriti i moraju se preduzeti mere za uključivanje tela međudimenzionalne energije vaše planete u nagle promena do kojih će doći uoči i neposredno posle ulaska u nultu zonu. Promene koje omogućavaju ovaj događaj izvedene su korišćenjem međudimenzionalnog holograma.

Oko vašeg Sunca postavljen je međudimenzionalni plašt koji će omogućiti ispravno povezivanje sunčevog sistema sa predstojećim događajem (fotonskim pojasom) kao i upotrebu holograma u uspešnom upravljanju ulaska Zemlje u fotonski pojas. Hologram će kasnije poslužiti za uvođenje vašeg sunčevog sistema u nov položaj u blizini našeg zvezdanog sistema (Sirijus). Morali smo, stoga, da prilagodimo ulazna polja Sunca proširujući hologram vaše planete tako da može da obuhvati i vaše Sunce i sunčev sistem. Ovo prilagođavanje će omogućiti bezbedan ulazak kako u fotonski pojas, tako i dolazak na novi položaj u ovoj galaksiji. (Vidi Sliku 3: Sirijus i Vaš Sunčev Sistem).