Zovem se Šeldon Nidl i naimenovan sam za predstavnika Galaktičke Federacije. Na ovaj položaj me je postavio savetnik sa Sirijusa i galaktička prisutnost po imenu Vašta. Vašta mije objasnio da je poruka koja sledi poruka ljudi sa Sirijusa i njihovog Saveta Uznetih Učitelja o tome šta će se dogoditi mojoj sabraći Zemljanima u narednih nekoliko godina.
Uvod u moje susrete sa našom galaktičkom porodicom, posebno sa ljudima sa Sirijusa, počeo je kad mije bilo oko devet godina. Moja porodica se upravo preselila iz naše iznajmljene kuće u Bafalu, Njujork, u našu vlastitu kuću u obližnjem predgrađu. Pošto snio se smestili, život je uglavnom počeo da ide svojim uobičajenim tokom, a onda se, nakon otprilike dva meseca, počelo da događa nešto veoma neobično i u prvo vreme veoma zastrašujuće. U to vreme sam se .suočio sa iznenadnom pojavom dve plavičasto-bele lopte neposredno iznad zaglavlja mog kreveta. Ta dva neobična svetla bila su veličine pesnice odraslog Čoveka i pojavljivala su se tačno kao satni mehanizam neposredno pred moj odlazak u krevet.
U prvi mah sam bio uplašen i smetala su mi. Konačno sam bio čvrsto rešen da otkrijem njihovo poreklo i da prekinem njihovo pojavljivanje svake noći iznad zaglavlja mog kreveta. Roletne, trake za zaptivanje i druga slična pomagala koja sam koristio da presečem put svakom tračku svetlosti učinile su sobu više nalik mračnoj grobnici nego sobi za spavanje. Pa ipak, Što sam više zatamnjivao svoju spavaću sobu to su više okruglasta plavičasto-bela svetla sjajila na ravnomeran i divan način.
Budući da nije bilo kraja ovoj neobičnoj pojavi, ja sam se zaista zabrinuo za sebe. Da li je to bila iluzija? Da li me je okruživala neka vrsta nestvarne utvare? Sve je to preraslo u jedan od najstrašnijih perioda u mom životu. Moja su se pitanja umnožavala, a moje čuđenje je stalno raslo sve do jedne večeri kada je jedan veoma lep i ljubavlju ispunjen muški glas iznenada glasno progovorio u mojoj spavaćoj sobi. Glas je rekao da potiče sa jedne zvezde iz naše galaksije poznate kao Sirijus B i da je došao da bi započeo moje podučavanje. Ovo podučavanje se kasnije potvrdilo kao temelj moje sadašnje misije na ovoj planeti i objašnjenje za neke neverovatne stvari koje će se dogoditi na Zemlji tokom narednih nekoliko godina.
Međutim, tih dalekih pedestih taj glas je predstavljao zbunjujuće iskustvo za mene zato što sam ga shvatio kao neku vrstu halucinacije. Glas je shvatio ovaj nesporazum i saopštio da je njegova svrha da me poduči koristeći se ljubavlju i svetlošću. On je takođe obećao da će dokazati svoje stvarno postojanje putem jednostavnog opita. Zatraženo je od mene da skinem trake sa roletni koje su skoro u potpunosti zamračivale moju sobu i da pogledam kroz prozor u noćno nebo. Kad sam podigao roletne iznenada se, na moje čuđenje, visoko u vazduhu pojavila formacija od devet NLO-a u obliku slova V koja kao da je plamtela nalik nekoj neobičnoj i neuobičajenoj zvezdi. Vašta (izvor glasa) mije rekao da će ta jedinstvena zvezdama nalik formacija promeniti oblik u onaj kakav ja budem zamislio.
Pošto su ti brodovi nekoliko puta menjali položaj, pitao sam da li je to bio događaj koji se javlja jednom u životu ili je to nešto što će se događati redovno. Vašta mi je rekao glasom koji izaziva ljubav i samilost da je ovo posebno izvedeno da bih ja prihvatio njegovo prisustvo kao stvarnost i bio spreman da verujem u njegove poruke. Kasnije sam ga upitao da li mogu o ovom zadivljujućem svetlosnom prikazu da pričam sa svojom mladom sestrom i Vašta se složio. Ona je bila spremna da se igra i nas dvoje smo započeli uzajamnu vezu sa bićima sa Sirijusa, učestvujući u zajedničkom noćnom poduhvatu pomeranja brodova u neku od formacija koju bi izabrali.
Ove noćne dogodovštine su konačno imale za posledicu da bilo u vidu iskustva izvan tela ili stvarnog fizičkog (u telu) iskustva posećujemo matični brod bića sa Sirijusa. Tokom narednih nekoliko godina ove posete i prateća usmena uputstva navela su moju sestru i mene da poverujemo da nas nisu odgojili naši roditelji već bića sa Sirijusa po uputstvima Vašte. Ovi događaji izazvali su neku vrstu nadrealističkog postojanja i otežavali su nam i jednom i drugom da u potpunosti shvatimo šta se događa. Sve to nas je zbunjivalo, ali je istovremeno bilo i tako neverovatno divno iskustvo prožeto velikom brižnom ljubavlju. Bio je to drugi način posmatranja ljudske civilizacije i upotrebe ljudske svesti.
Štaviše, te poruke i iskustva počela su da doprinose da u meni dođe do neke vrste razdora. Bića sa Sirijusa su se i dalje koristila dostignućima razvijene nauke koja su delovala gotovo kao magija i objašnjavali načela grade galaksije koja su ukazivala da kosmologija Zemljana potpuno greši u svojim teorijama o univerzumu. Taj razdor koji sam osećao u sebi između njihovih saznanja i spoznaja nauke na Zemlji i naše kosmologije postao je još naglašeniji kada su me bliže upoznali sa elementima svoje nauke. Do tog razdora je došlo zato što sam dugi niz godina učestvovao u seminarima letnjih naučnih škola koji su počeli da se održavaju u periodu neposredno posle lansiranja Sputnjika (1958.-1961.) i zbog moje neutoljive potrebe da pratim literaturu iz svih oblasti nauke. (Kad mije bilo sedam godina čitao sam tekstove iz univerzitetskih udžbenika za fiziku i srednjoškolske udžbenike za napredne tečajeve iz antropologije.)
Činilo mi se da se u meni polako širi nerazrešiv jaz između nauke na Zemlji i nauke sa Zvezda. Zapravo, kako su se razvijale mogućnosti za uspešnu karijeru u oblasti nauke, shvatio sara da moram da se odlučim, pa sam na početku nižih razreda srednje škole doneo kobnu odluku da je došlo vreme da me bića sa Sirijusa napuste. Budući daje njihova nauka bila neverovatna i zapanjujuća, ona je kidala moje veze sa naukom na Zemlji koja se tako duboko uvrežila u meni. Zbog toga sam ih zamolio da odu. Oni su to i učinili, ali uz napomenu da će se u moj život vratiti u odgovarajuće vreme i u pravom trenutku.
Potom sam počeo da ispoljavam sve veće zanimanje za nauku i pohađao sam napredne tečajeve matematike, fizike i hernije. Međutim, kad je na koledžu u vreme dok sam bio brucoš došlo do ličnog sukoba između mene i podpredsednika odeljenja za fiziku prilike su se promenile. Između nas dvojice došlo je do neslaganja oko formulacije teorema iz mehanike Isaka Njutna i njihove primene u savremenoj kosrnologiji kao i u subatomskoj fizici. Ovaj sukob me je naterao da promenim glavni predmet i umesto da studiram fiziku predem na političke nauke a kao sporedne predmete uzmem antropologiju, sociologiju i odlučim se još za neke druge naučne programe iz raznih oblasti. Na poslednjoj godini studija osetio sam potrebu da se opredelim za izučavanje istorije Jugoistočne Azije koja se bavi narodima Malezije, Filipina i Indonezije.
Pošto sam magistrirao 1970. napustio sam akademiju i potražio zaposlenje. Međutim, teška privredna situacija i mogućnost da dobijam samo kratkoročna zaposlenja doprineli su da se odlučim da upišem treći stepen i steknem doktorat u oblasti istorije Jugoistočne Azije. Godine 1973. sam se prvo vratio u Ilinois, a potom otišao na Univerzitet Južne Kalifornije, gde sam na političkim naukama stekao još jednu magistarsku titulu specijalizirajući međunarodne odnose i državno ustrojstvo. Krajem 1975. ostalo je još samo da upotpunim svoju disertaciju i odbranim doktorat; međutim, to nikad nisam ostvario zato što sam se zainteresovao za pripremu jednog televizijskog dokumentarca - i mogućeg dugometražnog filma - o životu i otkrićima Nikole Tesle. Tesla je bio genije koji je izumeo elektrotehniku koja sada vlada svetom.
Nikola Tesla je bio moj heroj tokom svih programa letnjih naučnih seminara u kojima sam učestvovao kao osnovac i učenik nižih razreda srednje škole. U to vreme sam zaključio da je on zaista bio jedan od velikih neopevanih heroja savremene nauke zato što je bio otac savremene nauke o elektricitetu i svih neverovatnih izuma koji obeležavaju tehnologiju dvadesetog veka. Zato sam hteo da iskoristim priliku da ponovo proučavam Teslu i mogućnost da snimim televizijski dokumentarac koji bi pomogao ljudima da shvate mnogobrojne Tesline darove čovečanstvu.
Нема коментара:
Постави коментар